Radničke novine

гвор одобрио. То смо знали и не чудимо се више одлукама лесковачког првостепеног суда, али се морамо запитати, докле ће овако ићи и куда ово води. Жандарм Негосављевић лако је повређен тупим оруђем 27. мајаове год. Он је потпуно здрав, креће се и виђен је на служби. Градски и срески суд у Лесковцу овакву по- _ Л И вреду квалификује као покушај у- СТ&Н 351 биства, притвара штрајкаша и иро- * Шежира ликно своје решење код ј Овај ћете натпис наћи готово на првостепеног суда да се одобри, јер свакој трећој кући у београду: је

ректности наше штампе, којој нема равне у европској штампи, ми је уписујемо у нов гњев наше »јавне речи“ која пумпа од публике марјаше, а за то јој, место тачног и потпуног представљања догађајадаје тендециозна обавештења и бљутаве сензације.

дан знак више колико кућа у Београду има које од тога живе. Две трећине тих кућа има којима је то извор целокупне егзистенције. Као човек који сам осуђен да у те куће, мени савршено непознате, улазим и тражим стан, махом ћу

нема основа за притвор. Суд је решење одобрио и сад су сви задовољни: градски судија што му је решење добро, фабриканти што је овим створен преседан за шира хапшења социјалиста и штрајкаша по истом делу и фузионаши што ће ових избора псказати „веће успехе“ наћи по једну бабу са једном кују Лесковцу ако штрајк пропадне и ном и собичком влажним и моачним ако се социјалисте „заплаше". ју коме је смештено по 4—5 креПигмеји и полтрони, чините све вета. што можете, пожурите са тим, јер Сваки радник самац, са једним се помаља рука слободе, која ће да незнатним изузетком, нема могућновас задави. I сти да плати по 25—30 динара ме15. \Ц-914. г. Лесковац сечно засебну собу, или бар удвоје по 20 динара — колико те бабе или удовице траже. Наш је самац јпринуђен да прими једну такву со бу са 4—5 кревета, подераних спаДа наша буржоаска штампа као В зћих хаљина, без осветлеља, пуну и свака друга служи безобзирно ин- стеница и мишева и то за једну це тересима капитала, то је несумњиви ну од н _15 динара месечно. факат. Да при том стоји на много Такав је стан бесконачно мизеран! нижем ступњу и да је куд к камо у њега наш самац има доћи тек корумпиранија, и то смо толико пута , увече да 0 е без шума, лупе и освеутврдили. Али има још једна ствар, ј тлења (ј е р т0 б и реметило тишину која је специјалитет наше журнали- I оних К0]И СП авају) увуче у кревету стике. 7 о /е дивлачка мржња пре- из кога 0 е сутра дан заједно са ома социјализму и социјалисшима, свитком дана мора изгубнти, да би ревносно ирикривање свееа шшо би се опет тек у вече врзтио. нама ишло у корисш. . Наших је другова једна огромна Наша буржоаска штампа стално већина самаца који — узгред буди нас клевета како нисмо патриоте, а р ен ено — нема]у могућности за же за време бзлканске кризе, нарочито нидбу, те да би могли имати свој за време братоубилачког рата с Бу- стан са својом постељом. гарима, она нас је прогласила и за у таквом стану један радник са-

издајнике ове земље, И при том нам је увек износила као пример немачку социјалну демократију, која

мац апсолутно нема могућности ни да се добро раскомоти а камо ли да по нешто прочита,

је патриотска и брани „интересе” сата пре него шт0 ће лећи. Е, то своје земље. Међутим, баш за вре- не може, па ма имао и најбоље воме целе Балканске кризе ретко да ље за т0 _ је прошго и један дан а да понеки Овога часа као самац моје сестрбуржоаски лист не донесе по који пд> ење у томе погледу попело до

симпатичан чланак за Србију из не мачких или аустриских социЈалисти

врхунца и под таквим утицзјем Ја вам пишем ово. Једна чкиљава лам-

чких листова. А владин орган, Са , пица жмури ми готово на столу, ко моуправа, месецима је попуњавала ј а гори да целу но ћ, Н е би изгорела

целу другу страну чланцима из Ар бајШер ЦаЈтунга, органа аустриске социјалне демократије. Ти буржоаски листови који нас при нашој бор би против милитаризма и реакције непрестано коре „империјзлистичким и колонијалистичким" духом нема-

ни чегврт кила гаса, али заго мо]а газдарица већ гунђа у кујни што ја нисам дошао као обично: да бацим капут и ципеле па да легнем, него сам упалио лампу па нешто пишем. Моје је уверење да наши друго

чке и аусгриске социјалне демокра-ј ви самци од овога највише пате, тије, доносили су као уводне члан ; ј ер и кад купе п0 ко ј у социЈ'алистике, чланке из органа тих истих со- чку књигу , немају је где прочитати. цијалистичких партија. Доносили их, ј у ка фани где су намештене разно јср су аустриска и немачка соци ј разне драогулије за уживање дру јална демократија биле најодлучни- ШТВ ених паразита и лумпова, не могу 1 е устале против мешања великих ј да чита ј у т у су сзирачи, певачице, снла у балканске ствари. 1 просгитутке, пијанице и сво друштвеАли доносећи те чланке, и са за- ( н0 блато. Требали би дакле код кудовољством подвлгчећи свако сштро I ћ е , у стану, е али ето ту вам је још место против аустриске спољне п О‘|ц Р ље! Ту вас дочека по нека бабу литике, наши буржоаски листови ни-' скера која са детектнвском пажњом кад нису бгли толико лојални и прати сваки ваш покрет и која је коректни да кажу како то пишу у мла ђим годинама била собарица, соци/алисшички листови. А да то пе вачнца, проститутка или тако шта, Ц.М^ЛОЦ ШЈТОЛГТ1Ј1 НО А» Л .... I г “ а сада под старост неке су постале

њихови читаоци не бц дознали они нису преводили ни имена листова, и ако го иначе увек чине. Они који редовно Наје Фраје Пресе преводе еа Нове Слободне Пресе, нису никад Арбајтер Цајтунг превели са Радничке Новине. Тако је и Штампа од суботе до нела један пасуе из чланка друга Г/ернерсторфера, који је изишао у Арбајтер ЦаЈгунгу. Борећи се про

пезе а неке узимају сганове да би у њима могли држати самце и од, тога живе. На гоме и каријеру жи вота завршавају. Има до душе и наших жењених другова и у породици који држе Ј самце и где је јадном другу самцу много боље, али њих је веома ма ли број. Они се просто не виде иза овкх које наведосмо. Желети је да жењени другови ко |

тив данашњег режима и уређења у Аустрији, ондаје његову карактери ]Н држе самце примају у стан ор ^ а љ а Л^ И ,к Т ° мест0 У, Ј едном , ганизоване раднике самце, јер ће се и са психологијом у кући пот

чланку „Франкфуртских Новина Шшампа га са задовољством беле жи као мишљење једног Аустријан ца и искоришћује за своју тезу против Аустрије. Та иста Штампа до нела је јх о сад неколико чланака Пернерсшорфервих, бележећи мгсним словима да је он потпредседник Рајх срата, али никад не рече и да је социјалист. Кад би то било незнање, што је понајчешће случај, још би се могло олросгиги. Али то овде није случај. Јер су „Франкфуртске Новине“ поменуле и да је Пер нерсгорфер социјалдемократ*). Али Штампи, као и осталим буржоаским листовима, није ншло у рачун да то забележе, јер тиме би тукли сами себе. Тада би свет видео да соци јална демократија у свима земљама води исту политику, политику демократије и мира, коју и српска социјална де М ократија води. Протествујући против ове неко-

*) Види РгапкћпЧег ХећипЈЈ, № 170, 4-1еа Моп^епМа!, уводни чланак: Ј$1 Објеггејсћ ЈећепбЈаћЈ^ (Је ли Аустрија способна за живот?). пуно слагати, зато шго су у ствари и једни и други чланови једне исте породице, чланови Социјалне Демо кратије. У кући ће једни другоме биги много приступачнији; сагласност ће по сваком питању — у колико се на стан односи — бити лакше по стугнута, а другови самци ће од тога имати огромне користи, јер ће моћи да читају колико толико. Ове професионалне газдарице са маца треба енергично избегавати. С. Станковнк.

Ко хоће да се упозна са марксистичком на\)ко к тај нека буде стални претплатник и читалац соци/алистичког часописа 5орбе. Цена на годину 8, за пола године 4, за три месеца 2 динара.

гови. чнтацв „

«

Пга једног чнтаоца — Уреднћштву „Радничкнх Ј1овпна“ Ја сам већ претплатник „Радничких Новина". Ових дана када ми истиче претплата послаћу вам је унапред за целу годину, зато што је ваш лист једина народна читанка, која се уређуЈе силно и језгровито. Као год што се у целом свету социјалистичка штампа сматра за најозбиљнију те има највише читалзца, тако су и код нас једине „Радничке Новине", које за љубав марјаша не износе којекакве куплерске сгвари и измишљене сензације, које се у паметном свету у друштву не би смеле ни помислити а камо ли још јазно написати на шгету морала. Али шта ћете кад литерарни укус још није пре чишћен. Само код нас могу да се читају које какве измишљене „Палилулке“ „Мзрино Маринели*, „Грбоња“ „Џек Трбосек*, „романи краљнце Драге и Наталије*. Публика мисли да те „романе“ треба читати што су од неких признатих писаца или што су лепи, од чега су они много далеко, | и да они због тога излазе, а не сећа Ј се, да се тиме хоће све више марјаша да испумпа, и да се човек за своје рођене паре хоће да заглупи и одржава у незнању, које је највећи непријатељ свему. Више него све школе, универзитети и поповска причања о судбини ако је богат или сиромах, да му то долази од Бога а не од људи, док и ћорав човек може да зиди да то није истина, јер Бог и да постоји на првом месту не би био неправичан, кад су му сви једнаки. „Радничке Новине" имају заслуге за народно ! просвећивање. Оне не заваравају ј свет о судбини и на ленствовање него на рад и борбу, и ко прати „Радничке Новине*, тзј познаје дру штвени живот и боље му школе не треба. Верујте да све док нисам почео читати „Радничке Новине“ нисам знао, што но веле, „на чем жито расте* ! ч живео сам само да је скупљи лебац. Сад, бога ми, не би сетрамлио са многим квалификованим гусанима. Зато, што у „Радничким Новинама“ имамо јединствене политичке чланке, све домаће и стране — истините — вести па и из науке и књи жевности, немам потребе да бацам марјаше на ону жуту продану и не поштену штампу, у којој за новац можеш и неправедну ствар бранати, а то је жалосно и за појединца, а ! камо ли за журналистику. Само кад би још и формат пове ћали, сигуран сам да 6и одједном имали дупло више читалаца. То је ! врло важно, нарочито сад пред на|родним Судом, те би имало великог успеха! Нска се свуда чује ваша поштена реч. А шта има лепше него борити се за лравду, за право, за ! будућност ! р. а.

На Тијиоку

Одржана у Књажевцу 1. Јуна 1914. г. Пошто је гсвором друга Туцовића завршена дискусаја по овоме реферату, почео је да реферкше. 5. 0 социјалистичком програму Друг СветозарЈ1азаревић,учитељНаш програм се битно разликује јод програма свих буржоаских партија. Наша Партија, социјална демократија, када излази пред народне масе,' она им не износи обећања и варљиве наде, већ им објашњава под каквим друштвеним приликама и којим на чинима могу оне саме да се боре за своје интересе и циљеве. Референт је на првом месту обратио пажњу на објашњење крајњега циља социјалне демократије: укидање данашњега друштва заснованога на приватној својини над средствима за про изводњу и завођење социјалистичког друштва са заједничком својином. Данашње друштво одликује се тиме што у њему постоје у главном две класе, радничка и капиташстичка% Ова прза нема ништа друго сем своју радну снагу коју продаје а ова друга држи сву власт у својим рукама зато што располаже средствима за производњу г.омоћу којих; врши експлоатацију над радницама. | Због тога се радници удружују у | своје организзције и' номоћу њих! а кроз социјалну демократију, воде, борбу за поправку свога положаја а за коначно уништење данашњега друштва које почива на приватној својина. Јер приватна својина је узрок томе шго данас једни имају мкого а други немају ништа, и ако највише раде. А када се буде завела заједничка својина, онда ће сви радити, али ће сви и имати. Од садашњих захтева соцнјалне ј демократије, референт исгиче да'

наша Партија тражи опште право гласа за оба пола преко 20 година. Оча је тај свој захтев истакла још од почетка свога организовања као један од најважнијих својих захтева, јер је свесна да ће се њен утицај само тако појачати и да ће њена борба против распикућске политике свих буржоаских партија само тако имати успеха ако на биралишту буду заступљени најшири народни слојеви Јер, када радници и широки народни слојеви могу да гину за „отаџбину" — и то сви без разлике, — онда они треба да имају бар једно право: право да решавају о својој судбини (Тако је!). Трећи захтев наше Партије јесте: укидање милитаризма и завођење народне одбране. Када наша Паргија тражи укидање стајаће војске, она то чини због тога што је стајаћа војска највећа опасност за мир међу народима. Докле год буде постојала стајаћа војска, све дотле народи не могу бити спокојни, све дотле ће се они налазити на прагу ратних опасности. Мили таризам, сем тога, много кошта наш народ. На милитаризам се троши више него на две -три друге гране државнога живота. ‘Милитаризам су подржавале а и сада подржавају све буржоаске партије, а нарочито радикална пзртија. Због њега су закључивани многи зајмсви: због њега је земља задуж.чвана, и стога ми морамо, нарочито после ових ратова, подићи силан глас против милита ризма а за увођене народне одбране (Одобравање). Четврта тачка нашега програма је: бесплатност наставе и наставних средстава, то ће рећи ми тражимо да школовање по свима школама и средства за учење буду бесплатни. Ми тај захтев нстичемо стогз што је данашње школовање монополисано-, данас се могу школовати само они који су имућног стања, дакле, богаташи. Сем тога, настава у да нашњим школама — нарочито у народним школама — скрозје затро вана гадним шовинизмом. Данас се ученипи не спремају да буду добри и ваљани грађани ове земље, већ затуцани шовичисти који ће верно служити интересима буржоазије. Место да народ просвећују, да отва ргју што више школа, све наше буркоаске партије са радикалном на челу воде једну антипросвггну политику, дајући на просвету врло мало (Тако је!) Пета тачка нашега програма је: бесплатност лечења. Ми тражимо да се сви грађани наше земље, без обзирз на имовно сгање, бесплатно лече. Јер данас велика маса нашега народа пропада само стога што није у стању да отиде код лекара и да купује лекове (Одобравање). И, најзад, последња тачка нашега прогрзма је: укпдање свих посред них пореза и завоћење прогресивнога пореза на доходак. Данзс наша држава врши ординарну пљачку над народним масама помоћу посреднога пореза, помоћу такса, монопола, цзрина, трошарине Ј и т. д. Ти посредни порези су код | нас већи него игде, и они у толико више оптерећују народне масс у ко| лико су оне сиромашније. Ја нећу овде износити цифре, јер је то мој • претходник референт учинио, али да би показао колики су ти порези, до вољно је да кажем да они чине две трећине нашега буџета. Против те и такве пореске поли| тике коју води радикална партија и која силно оптерећује и вас из вароши и вас са села бори се једино социјална демократија. Зато је вама дужност да се стављате под њену ззставу, те да поведете борбу не само против такве политике већ и | против целога данашњега друштве- I нога поретка. (Одобравање и пљескање). (Свршиће се)

Београд Друже Уредниче, Молим Вас да ми дате места у нашим Радничким Новинама, за неколико редака. У „Балкану* је. од 13. ов. мес., просуо противу мене масу клевета и увреда Боривоје Вуковић типограф анархист, клеветник и т. д. Пошто и сувише ценимугледРд дничких Новина, то и не мислим да заузмем већи простор ради таквих типова. Другова и пријатеља ради, саопштавам, да сам клеветника тужио суду и за увргду и за клевету. С другарским поздравом, Илија Ђ. Милкик

СИНДШЛНИ ПРЕГЛЕД Привредни инспектор у Зајфертовој пивари Почетком 1913 год. Радничке Новине донеле су чланак са табелом о дужини радног времена у Вајфертовој пивари у Београду. Изнесен је том приликом страшан факат да у Београду готово уз сам зид Миј нистарства Народне Привреде, под ! носом привредних инспектора 27 радника раде 14, а 15 радника 16 часова дневно, и да сви остали радници, изузев 2, раде преко КЕ/д ча! сова дневно. Још одмах овај чланак јавно је оптужио привредне инспекторе за невршење своје дужности али се ипак очекивало да ће они погођени овом оптужбом после тога !учинити употребу својега позива и права. Али ако јавне оптужбе утичу на културне људе оне на наше привредне инспекторе не утичу ни мало. Ј И после овога чланка они су ћутаЈ ли, због чега су на себе из дана у дон примали све већу одговорност. Најзад је Радничка Комора почетком априла месеца ове године морала упутити акт министарству тражећи да привредна инспекција у Вајфертовој пивари спроведе оадно време од 10 часова дневно. Чекало се, и чекало врло дуго да се по овоме акту предузму кораци. Али узалудно! ; Акт је остављен да на њега пра • шина пада. Најпосле су секретар Радничке Коморе и секретар дрводељског савеза ишли лично код привредних инспектора и енергично захтевали да се изврши инспицирање радног времена код Вајферта и да се уведе десеточасовно радно време. После овога захтева и чекања од скоро 2 месеца пре неки дан био је тамо привредни инспектор кога они који су требали бити саслушани ни | видели нису. Ови су сазнали само Iтолико, да је инспектор био и да је од шефова оделења тражио обавештење. И из овога инспицирања као и из свих досадањнх види седанаши привргдни инспектори, за разлику од инспектора у другим земљама, теже да се на овај начин прочују. Резултат овог инспицирања није имао за последицу ни 2 кунд смањивање ранијег радно мена. Предајући ово јавности I стимо се и овом приликом да вимо да наши привредни инспет нимало немају смисла за култ и социјалну политику ца ма ко. они били представници тога др^ штва у овој земљи. Сва њихова сој цијална политика води све већем раздражењу радничке класе и нека им ни мало не буде необјашњив? крајња козенквенца револта радни чке класе.

коши 1 Цпијм лнетови о атент: Бен, 16. јуна. Сви листови . носе некролог о покојном нг војводи Фрањи Фердинанду. писују његову трагичну смр износе висока својства и вр не покојника, којима је задо( опште искрено поштовање. Е рочито хвале његове заслуге усавршавање војске и флоте завршују са изјавом, да су с сви народи монархије искупил једнодушно око цара, који поново дао примера свога ј’ наштва, начином на који је при мио вест о атентату. Више ли стова изјављују сумњу да је атентат спремљен из политичких разлога.

Ош-ЕОПЕНЕ пфшјг Загреб, 16. јуна. Синоћ је велики број студената прошао у групи главним улицама, носећи хрватску заставу’умотану црним велом уз антисрпске узвике и уједно кличучи: Слава и част надвојводи Фрањи Фердинанду и војвоткињи Хохенберг. Огромна маса света изјављивала је своје гнушање због атентата антисрпскем манифестацијама и лупањем прозора на згради Соколског Друштва и на редакцијама „Новости* и „Покрета*, као и на дому Српског Трговачког Друштва. Полиција Је растерала манифестанте. Манифестације су се догодиле и пред Српском Банком. Листови изјављују гнушање због атентата и веле да хрватски народ стоји дубоко ганут пред ковчегом љубљенога престолонаследника. Председник загребачке општине објавио је манифесг о жалости хрватског главног града.