Radničke novine

ЈТропорционални пзборхи сисШш Поред општега права гласа, и у вези са њим, врло је важан наш захтев за пропорционалним изборним системом. Шта значи пропорционални изборни систем? Значи да свака партија у Скупштини буде представљена сразмерно броју гласова датих за њу на дан избора. Јер није довољно дати опште право гласа, кад се и поред тога може неправичним изборним системом да фалзификује воља бирача и да се од стварне мањине у народу прави већина у Скупштини. Узмимо један пример. Прошлих избора су фгузионаши са 204.882 гласа добили 91 посланика, а све остале партије са 259.859 гласова добиле су 75 посланика! То је једна ординарна отмица, која најтеже погађа најслабије партије. Њу најтеже осећа социјална демократија. Она је прошлих избора само у 6 округа имала 24.788 гласова, а добила је свега 2 послаиика. Значи да је један посланик социјалне демократије изабран са 12.394 гласа, а један фузионашки посланик са 2251 глас ! Данашњи изборни системко ји омогућава овакву неправду треба одмах укинути и заменити га другим, правичнијим. Тај правичнији изборни систем јесте систел једне листе за целу земљу. Свака партија истакне једну листу за целу земљу и за њу се гласа. Према броју посланика и укупно датих гласова у целој земљи израчуна се количник, према ко-

сти о своме положају. Кад народне масе буду просвећене толико да имадну потпуно јасну слику о томе откуда долази њихов бедан положај у данашњем друштву, онда ће оне увидети да је њима место у редовима социјалне демократије, јер само она води такву политику која одговара њиховим интересима. Стога социјална демократија мора бити за онај изборни систем који не спречава народне масе

да даду израза своме полити- Ето, такви су њини кандидати. Тај чкоме убеђењу и расположењу. Пејовић им је потребан да аминује

и они га зато кандидују. Али нека буду уверени да гласачи овога пута неће гласати за којекакве Вуловнће

Ако широке народне масе желе да имају више утицаја на политички, а преко овога и на и букове главе Пејовиће. привредни и финансиски живот наше земље, онда 1. августа треба да гласају за социјалну демократију, која поред општега права гласа тражи и пропорционални изборни систем, без , кога нема праве демократије ни владе народа,

ЈТоргЗи у новид! крајевн/иа Скопље Рђзва пореска политика која се у старим границама Србије води, спроводи се у новим крајевима у својој потлуности. Очтјни живот о вамошњег овета биће још очајнији са почетком прикупљања пореза. који је већ распоређен. Колико су порези неправилно распоређени може се зидети из тога, што се порез разрезује нс по имов ном стању грађзна, већ — како су га Турци кз арач (главу) намећали. Тако, са псјавом сзмог распоређења појавио се читаз ревопт код овамошњег света. Јуче су неки Скопљанци олржали један ■ збор ка кеме с> одлучили да се на неправичност ра споређења жзле министарсгву. Мк треба да им још од сада укажемо на апсурдносг саме молбе, пошто се са молбом ништа не постиже. Путеви, који воде смањивању народног терета нису путеви молбе него путеви борбе. Та борба мора се водити на широј основи Социјалдемокрагског програма. Као илустрација тог скандалозног распоређењз, могу да нам послуже и следећа два при мера: По причању заинтересованих, по ј рез једнога трговца, чији се обрт ј после разграничавања свео на ми

У Крањевој Гарди По томе што Краљеза гарда врши једну нарочиту службу, почасну стражу у двору, веровало би се да војници њени живе колико толико у бољим прнликама и да се с њима [ човечније поступа него са ссталима. [ Један војник из тога одреда пише нам, а ми смо се потом уверили и преко њих неколицине, да је стање бама сељака. Шта више ни обзвезе 1,0 в0 Ј ккке У Краљево) гарди јадно

премз Задрузи није у могућности да тачно испуњава, што се види из све већег броја забрана које За друге стављзју на производе својих задругара. При оваквом стању сасвим је оправдан излазак соција.чне демокра тије и у „богато" шумадијско село. Она је изашла јер јој је то налагала дужност имперагивно, да укаже сељацима пролетерима одгкле им долази зло и начин на који ће се оно поправити. И они још у масама прклазе и свака њенз. реч дубоко км улази у душу, да је узрок беди у самом друштвеном уређењу, у приватној својини; да су сем тога све буржоаске партије представници данашње класне владавине, које ради сво|их класннх циљева јсш више отежава жнвот народу. Због тога ће социјална демократија у овом крају имати све већи број присталица који нису обманута већ свесна маса, која види једино у социјализму свој спас. Ну има нешто што нетреба да [ заборави ни јсдан наш агитатор. То је, да се што више у масама распростире ззхтев социј. демократије за кокфидерзцијом Балкана; захтев који је у Бугарској добио масу пристагЈИца, па не треба сумњати да кеће наћи одзив,- и код нашег народа. Балканска конфгдеративна Ре-

и жалссно. Како су остали пукови ван Београда, сама Краљева гарда мора де врши дворску стражу и сироти војници кемају одмора ни данз. Сваки дан они морају на стражу, и за счавање не остаје нм у 24 сата ни 4 сата. Услед тога војници су страшно изнурени и малаксали. И још, мало је што морају на стражу, већ док су у касарни оно пола дана морају свгкад пре чодне на учење. Старешине, подофицири су већином бездушки. Гоне их трчећи ко рак по пола сата, и ако неки војник малакше и падке, биза тучен и грђен. Међу овим поднаредницимг који туку војннке нгрочито се истиче Мирко Марјановзћ, који псује војнике најпогрдннјим речима. 17. јуна у 1 сат по подне на дворској стражи поднаредник Кснстантин Јелић тукао је два редова, Станка Јовића и Јовишу Миловановића, тако да им је пошла коз и на уста и на

је петн случај. Послодавац јој плаћа 2.50 дин. дневно. Иста радница каже да послодавац награђује како он хоће. Она ради код њега већ 4 године. Иста радница каже да се код њеног послодавца не смеју ии да појаве социјалисти. Ове случајеве сазнали смо у Хируршком Оделењу. Свакога дана одлећу руке и прсти због несавескости послодаваца и због неиспуњавања законских одредаба о ограђивању машииских постројења. То само у Србији, и код наших инспектора, може да буде да се само на једној машики позреде пет радника а да у ту радионицу не дођу привредни инсг.ектори. Из фабрике жи?кица Поступак шефа поменуте фабрике, Ђоке Васојевића, према слабим и ничим незаштићеним радницама превазилази сзаку меру. 0 овоме типу немогуће је више писати. Он се избезумио и не преза ни од чега. Поред свега његовога невзљалства, Управа Држ. Монопола, ништа не предузима да тог поквареног чиновника уразуми и доведе у ред. Сзакодневчо се жале радаицн-це протиз озог пуетахије како их грди, тера на прековремени рад, за који им се ништа не плаћа, а што је најгоре он хоће и лекар да буде, и да цеки ко је болесган а ко није! Тако је учинио и са ралницом 1 Зорком Михаиловић, која се од напорног рада разболела те иије могла доћи на лосао, већ поручи преко једне раднице да јави шефу да јој лошаље лекара. Г. Ђока је цедуљу исцепао » лекара није иззестио ,да иде. Кад је Зорка видела да докторке нема после два дала чекања,

нос. И кад су ози војници отишли ? на оде У фабрику да опет јави да код командира страже г. Срете То 4°! се пошзље лекарка јер је боле-

нимум, нзноси нсго толико, колико ме се после Одређује број ман- ји порез чувенога скопљаиског бо-јпублика је једини модус за изла гаташа Петра Т. Дича, који како [ жење из хешке спс-љне ситуације у мк јучер један блкалин рече, има ;< 0 ј 0 ј се ц ала зе С ее балканске земље,

дата за се пута

сваку партиЈу: колико садржи количник у о-

сгмо 400 кључгв', што значи 400 [

номе броју гласова који је јб* сталова и магазииа под најам дна партија добила толико та Државки порез једкога сељгка уј кама партија добија мандата. Ту не | једном сд најсиротијих крајева Нове сада може да пропадне ни једној пар- Србије Поречу, који је 12 сати ук 1 1 г даљено од Скопља, ссљака који до

а што се не мало свети њихозим економским и финансијским прилиТо пак треба у толико пре распростирати што су велике ј

дсровића, он ам је казао да ће поднаредника казнити. Војници пак не верУЈУ У 70 обећање. Оли су тако имали прилике још који пут да се жале противу дивљаштва појединих војних старешинз, па им није ништа помогло. Зато су се и обратили сада редакцији Рад. Новина, да их бар оне узму у ззштиту, кад заштите не могу да нађу тамо где су се с правом обраћали. Кад ће за њих наступити ферије Кочане

тији ни један глас, изузев онај последњи остатак. Такав изборни систем је најправичнији; управо он је једино правичан. Како се држе поједине буржоаске партије према томе изборноме систему? Одговор је прост; све се оне држе према њему непријатељски, јер све оне своју снагу црпе не из народних маса већ из капиталистичких, војничких, дворских и осталих клика. Све су буржоаске партије непријатељски расположене према широким народним масама, јер раде против њихових интереса а за интересе капитзлиста и богаташа. Главну реч у свима буржоаским партијама воде капиталисти и богаташи: разни поп Минићи и Којићи, гроф од Таре и гроф од Копаоника; Савчићи, Драшковићи, Пећићи; Милорад Павловић, београдски милионар, Рибарац, Вељковић, и многи други. Зар ће они, који живе од народа и који му гуле кожу, да се заузму за народне инте ресе и за његова политичка

Ба;л ових дана наступа велико летдржаве већ жељне ње ферије кад господа бирократи краће

носи уторником и петком на свом .љусенцету дрвг како би мого купити брзшно; његов порез мзноси 58 дин.! За општински прирез још

капиталистичке нобих калонија а Бзлкан б.; им био таман добзр залога^ за њ>хов неза јажљвви нпетит. Сем тога по успеху [ зервисте соц дем. у овим изборима видеће се да ли је српски народ за поли-

му није саолштено, али се сељак! ХИК у мира са балканским државама

боји да неће бити мањи од 25 ди нара. А где су још друга „права" за која сељак мора да плаћа? Запитлјмо се сада, одаклг ће тај сељак наћи 83 динарз да дожави и оно Н рво 'у то не треба сумњати општини плати, када је и последње говече продао селској црквеноЈ каси за 2 банке — како он рече. Исти сељак нзводи како је Тур-1 цим! плаћао 140 гроша целокупии данак са десетком (спахилук) уједно.

или зз политику непрестаних коли тичких трзавица и ратова. Да ће наш народ судећи по овамошњем расположењу прихватити

Д. С. Срет. Агитозаже банка/ла

Богатић , 27, јуна 1914.

Овде су у прошлу недељу, 22 јуЗас.итајмо сада меродзане, какве НЗј рздикали држали конференцију

ће последице дскети овај псрески систем, када знамо да огромна већина овамошњег света једва одржава живот? Петар

Из Шумади]е Наталинци. Немаштина која је пре ратова сваког дана бивала све већа код шумздијског сељака после ратова је нарочкто повећана. И пре ратова сељак је имао све мање средстгва да одржање своје егзистенције; из дапа у дан у његовом се џепу по’ ј јављквао све већи дефицит који је једино могао да попуни новим заДЈЖивањима. По свршетку пак ра

права? Зар ће они да даду на- това он се нашао пред једком безроду оружје које он може упо- излазном ситуацијом

нг којој су проагитовали код сељака на њима својствен начин. Радикалске главешине Љубз Ву ловић и Дамњан, учитељ из Богатића, јгвно на збору прете бирачи ма да они знаду шта ће радити са онима који не гласају за њих. Тим Дамњан учигељ мисли на притисак преко Мачванске Банке у којој Ј'е он једна од највиђенијих личности. Још пре месец дана Дамњзн учитељ је саопштио повереницима Мачванске Банке да одрже по свима селима сеоске конференције и да питају дужннке ко хоће да гла са за радикале а ко неће; и оннма који неће да глзсају да ззпрете искључењем из зздруге и даван^ем меаица на протест и наплатом це лог дуга.

иду на дуже или краће одсуство у наше и стране бање. Али за кас ренема никако фери]‘е. Нас I и даље позивају на вежбу, а наша летина пропада. Гослода власниц;; ће тражиги да се плати порез ке само за ову годину, него и за оне две ратне, а неће пигати да ли смо у стању да платкмо или не. Осем тога на вежбу се позивају махом сиромашни људи, а богати се ослобођавају. Тако јеиз Зајечара ј био позвзн пркличан број резерви[ стг, и кад су дошли у Кочане они ј су са официрима удесили те се сви врате, а на њихово место се упуте други резервисги из села. Оки се сад налазе у Царезом Селу, иду скоро боси и добијају врло рђаву храну. Оваква неправда врши се пргма сиромашном свету широм целе земље. Народ за сада нема друго средство да овоме злу стане на пут до једино да на дан избора гласа за социјалау демократлју, к^ја једино бори за интересе сиромашних | лиона ф'р народних каса.

ска, говорећи шефу да су јој ноге отекле од сгајања на раду. Том приликом Ђока је био неучтив према њој, али је ипак обећао да ће лекарку послаги. Али већ четири дана прођоше а она ј'ош није дошла. Да ли јој је шеф јзвио или не, то не знамо. Ми питамо Упрг(ву Државних Монопола : докле ће ока држати г. Ђоку у овоме предузећу, кгд он ради на штету државе и грађана? Ово је крајњг неваљалство, које ћемо ми бнти принуђени да сузбијемо средј ствима која неће бити пријатна, ни 'за Ћоку, ни за Управу Државних Монопола. Ми нећемо дозволити никоме да на овај начик врши мрцварење радника-ца!

^индинални оглао^ Пододбор Савеза Дрводељсиих Радника позива све радионичне повереиике у уторак, 1 јула, у 7 сати по подне на конференцију. Где нема повереника, нека дође по један друг из сваке радионице. Управа

Јш Берат

требити против њих онога момента т<ад постане свестан тога да они раде против његових интереса? Не! Такве наивчине нису буржоаске партије, и стога оне неће никад бити за овакав зелензшима - Стога ]е морао опет да се баци у наручја

Одстрањеи годину дана од пољ Маса сељака на збору била је о ских радсва, који му готово једино ј горчена радом радикала и поједини донесе п.рнходе, није имао могућ- су давали израза своме огорчењу ности нити да одржи живот док не говорима којима су осуђизали ради стигне летина, нити да кспуни оба Ј калне носланике. Сава Лукић, из везе према новчаним заводима и.јУњеве, оштро је осудуо радикалне

пропорционални изборнисистем. Социјална демократија је партија сиромашних народних маса. Она своју снагу црпи из броја и свести широких народних маса. Она не познаје ниједан други фактор у земљи који би био старији од народа, стога ни од кога другог и не тражи поверење. Највећа и најпоузданија снага социјалне демократије ле-

взрошким пзуцимз. Огуда данас нема ни једне шумадијске куће која кема по неколико меница, Што која кућа има више земље тим јој је већи дуг, тако да се колико сутра може за најбогатијег сељака само причати о^његсвом некадањем богаству. Никаквог начина не може сељак да нађе те да поправи свој положај. Чак ни болесничко упињање Земљорадничких Задруга да давањем новаца са малим ингересом одстрдни сељака од зеленаша

ЖИ у просвећености широких ништа да учини пошто ]е њихова народних маса и у њиховој све- 1 помоћ и сувише мала према потре*

уо1епз поЈепз ј посзанике и саветовао бирачима више не шаљу у Скупштину људе која дремају и само пуне своје џе пове. „Зато ћемо од сада бирати оне људе који хоће да раде за народ*, вели Лукип. И ако је таквих гласова било веома млого на тој конференцији, и пак су учнтељ Дамњан и Љуба Вуловић успели да код заплашених бирача протуре себе и своје кандидате. Међу овима најинтересантнији је неки Спреман Пејовић. После свршене кандидације он уније у стлњу | стаје и, хотећи да се захвали, вели: „Имао сам, браћо, да вам изволим,* на шта је следовао један буран смех’

СИНДИКАЛНИ ПРЕГЛЕД Две ?кртве рада 4. озога месеца у штофари Браће Илића. повређена је радница на разбоју Латинка Стефановић, родом из села Рдче (Крагујевачки округ). Пролззећи поред њеног разбоја у намерн да донесе воде за пиће, дохватн је суседни точак од разбоја захватијој сукњу. Она је пала на леђа и оне свестила се. У таквом несвесном сгању дохвати је каиш од исгог точка и откине јој кажипрст. Случај се десио у 8 часова пре Да [ подне. Латинка ради већ 9 месеци у истој фабрици. Од зараде јој је одбијано за болницу и радничко осигурање. Сада добија 20 динара не дељно као оштету. Али та радница изјављује да тај новац мора вратити

Рии, 30. јуна. Агенцнја Стефани јавља из Драча под 29. ов. м., да су побњеници заузели Берат у подне. Зајаи пред Мцаи СофиЈа, 30. јуна. Бугарска Телеграфска Агенција саопштава да ће минисгар финансија поднеги данас се I Собрању уговор о зајму од 500 ми‘. који је јуче потписан. Де! бата почиње сутра. Војкотовање Грка Цариград, 30. јуна. Како листовима јављају из Смирне, валија је отишао да обнђе Магнезију и овуда је издао строге наредбе да пресгане бојкототовање Грка. После његова одласка наступило је још јаче бојкотовање. Како листови доносе жандарми су убили 14 људи из једне грчке чете код Кушедаси. „Икдам“ сазнаје како грчки митрополитсматра да ови Грци нису били разбојници, стога тражи њихову аутопсију и да турско грчка комисија зз емиграцију поведе истрагу. Закључен Хрватски СаОор Загреб, 30. јуна. Сабор је данас завршио рад и његове седнице одложене су до јесени, када ће влада поднети нове предлоге. — Дефинитивно

кад буде ступила понова на посао. )ј е примљен Бадзјев предлог, да се Повреда је наступила зато што фабрикант није оградио машинска постројења. 12. априла радила је Миланка

Бојовић, родом из Крагујевца, код Мите Лззаревића, фабриканга фиде у Краља Александра улици бр. 18. У 2 сата по подне ваљак што меси тесто дохвати јој десну руху и изломи јој три прста. На тој машини ово

питање о гаранцијама устава против комесаријата преда угарско хрватским краљевским одборима. На крају седнице Сабор и галерија правили су овације председнику Медаковићу.

•*