Radno i socijalno pravo

Д. Паравина: Међународни радноправни стандарди и југословенска регулатива о раду 25

регионални извори настоје на још виши ниво да подигну заштиту радника држављана чланица, понекад и свих запослених, па макар да су државе порекла неких од њих изван регионалних заједница. Тако гледано за Југославију је, изван сваке сумње, од највећег значаја Европска економска заједница, односно од 1992. г. Европска унија и њено право уопште!2) и посебно тамошње Комунитарно радно право.13)

Иако Југославија, нажалост, није чланица Европске уније нити се види кад ће постати, та чињеница не би смела никога у нашој земљи да остави равнодушним или незаинтересованим за то подручје. Напротив, много тога указује на неопходност чврстог опредељења свих и сваког, без колебања, да се учини све што је могуће како би земља што пре стекла статус придруженог, а потом и пуноправног члана Европске уније. Да ли је потребно и подсећати да далеко највећи број наших сународника запоследних изван земље ради у државама Европске уније, да отуда пристиже највећи део нашег увоза, да тако одлази највише југословенског извоза итд.) а може ли друкчије и бити2 По свему судећи не може. Поменутим тежњама свој допринос би морале дати и наша правна наука и регулатива, нарочито она радноправна и привредноправна схваћене у најширем смислу речи. Један од важних путева морао би ићи преко хармонизације правног система наше земље с оним у Европској унији!>). Посматрано с аспекта тематике којом се на овом месту бавимо, то би требало да значи што доследније и целовитије прихватање тамошњих стандарда Комунитарног радног права и у радноправној регулативи наше земље.16)

На хармонизацији радног права посебно инсистира и Европска унија. Сведочења о томе-налазе се у познатој _Белој књизи Комисије европских заједница о припремама придружених земаља централне и источне Европе за интегрисање у унутрашње тржиште Уније, усвојеној 3. маја 1995. г. у Бриселу.17) У њеном другом поглављу, тач. 1 најпре се начелно и с много разлога истиче да “Унутрашње тржиште Заједнице није само по себи циљ, већ један од главних инструмената за постизање читавог низа циљева:

12) Види ближе Д. Микотин-Томић: Право Европске економске заједнице, Информатор, Загреб, 1989.

13) Детаљније у Е. ВЈапрајп, J.-C. Javiller: Droit du travail communautair, Librerie génerale de Droit et des jurisprudence, Paris, 1991.

14) Види О. Ковач, Т. Поповић: Прилагођавање привреде условима пословања на тржишту Европске уније, Београд, 1995.

15) Види Б. М. Ракић: Хармонизација југословенског права са правом Европске уније, Правни фак. у Београду, 1997.

16) У истом смислу залагали смо се и у раду: “Отказ радног односа у раном праву Југославије и на подручју Европске уније“. Право и привреда, Београд, бр. 5-8/96, стр. 599-608.

17) Office des publikations officielles des Communautés européennes, L-2985 Luxembourg, No de catalogue CB-CO-95-191.