Radno i socijalno pravo

26 Д.Паравина: Међународни радноправни стандарди и југословенска регулатива о раду

уравнотежен и стални раст уз очување животне средине, висок ниво запослености и социјалне заштите, бољи животни стандард и квалитет живљења, као и привредна и друштвена кохезија“ (подвукао Д. П.) У вези с тим се, између осталог, нешто даље у поглављу трећем тач. 8 износи чврсто уверење аутора и усвојилаца “Беле књиге" да “неједнак приступ у националним законодавствима правима радника или здрављу и безбедности на радном месту може довести до неједнаких трошкова за привредне субјекте и угрозити конкуренцију“. Међутим, за победу ове логике ми бисмо се прво морали изборити у оквиру Југославије тако да се на савезном нивоу регулише у целини јединствени раднопарвни систем, а не само његове основе са растегљивим и, неретко, произвољним тумачењем тога правног стандарда. 19) Тек потом могли бисмо се придружити наведеним опредељењима Европске уније.

И регионалне изворе права Европске уније, па и радног, чине општи правни акти овлашћених доносилаца (усвојилаца, потписника) и у њима садржаних норми. Има мишљења по којима се сви они могу систематизовати у: а) основне, примарне и конститутивне уговоре којима је постављен темељ европског права; 6) изведене (деривативне) изворе које су усвојиле институције Уније, који чине веома разгранат систем и в) праксу Суда правде Европских заједница. Поред поменутог дела регулативе који је с националног пренет на супернационални, тј. ниво Европске уније, знатан део регулативе остао је и на националном нивоу. Да би се омогућило остваривање циљева Уније, државе чланице су приступиле изузетно значајном и обимном послу хармонизације националних регулатива у складу с моделима предвиђеним директивама усвојеним у Унији.19)

У основне или примарне изворе, конкретније говорећи, спадају Уговор о оснивању Европске економске заједнице закључен 1957. у Риму, модификован Јединственим актом из 1986, и Уговор о Европској унији закључен у холандском граду Мастрихту, 1992. године20), Осим тога што су основни извори права Европске уније, поменути акти су истовремено интегрални део националног правног система сваке државе чланице Уније намењени, између осталог, темељној еволуцији њиховог савременог радног права2!). Њима је успостављена слободна циркулација и запошљавање радника, социјална политика усмерена на побољшање услова живота и рада радника у погледу њиховог изједначавања, Европски социјални фонд намењен уједначавању

18) Види чл. 77 Устава СРЈ из 1992. и распре око тога.

19 У изложеном смислу види Б. М. Ракић, ор. сн., стр. 39-41.

20) Види Уговор о Европској унији (од Рима до Мастрихта), Међунар. политика и др, Београд, 1995.

21) G. Lyon-Caen, J.-Pelisser, A. Supiot: Droit du travail, 17e édition. Dalloz, Paris, 1994, str. 43-47. i dr.