Radno i socijalno pravo
Д. Ковијанић: Основни предуслови успешног пословања и заштита права запослених 239
– истраживачка тржишта; – људе од принципа; – луталице: – енергичне; – људе јаких веза; и, послушнике.
Није сваки подносилац захтева за заснивање радног односа, или други вид пословног ангажовања, озбиљан кандидат. Многи од њих испитују тржиште. Те, уколико такав кандидат успе да се снабде понудом од стране "јаког послодавца, понуда за њега не значи промену радног места, већ аргумент за притисак код постојећег послодавца, где већ ради. Машући понудом он рекламира своје “вредности које су други препознали, и које му најчешће отварају пут не за прелазак код другог послодавца по добијеној понуди, већ за напредовања у колективу у којем ради. Добијена понуда је у таквом случају само полуга за кандидата који је њеним коришћењем злоупотребио оба послодавца.
Они који се представљају као “људи од принципа“, исказују себе као жртву своје доследности, док у суштини крију јаче разлоге своје асоцијалности. Међу кандидатима за кључна радна места, велики је број “вечитих луталица“. Кандидат типа луталице често се у потрази за радним местом, зауставља, али се обично нигде дуго не задржава; па му ни допринос није значајнији. Мали допринос у озбиљном послу, уствари је неуспех. Пут таквог типа је обично пут фарсе и нанизаних неуспеха.
Енергични – “динамо типови“, иако су у суштини и способни људи а тиме и препоручљиви за посао, у себи носе конфликтни набој, који, ризичан за средину споријег темпа, поништава ту препоруку. Већи је потенцијални ризик имати таквог, него што је корист од њега.
Људи “јаких веза обично су шаржирани туђом славом. Легитимација таквог типа нису радне способности, већ његова чувена "познанства", са славним, богатим, моћним. Он не нуди своје радне и стручне потенцијале, које најчешће и нема, већ приближавање његовом "клубу познатих“ својим "јаким везама које такође нема, јер су измишљене за једнократну употребу.
Послушник је тип “сервилка“ који замишља да пут каријере води кроз ласкање. Верујући да нема људи отпорних на ласкање, он рачуна да ће ласкањем, његове слабости остати непримећене.
С обзиром да су поменути типови само неки од могућих; то указује да је избор за кључна радна места изузетно деликатан задатак, који често доводи у искушење послодавца; да ли да се одлучи за осредњег кандидата од већ упослених “којег добро познаје“ очекујући да ће овај то унапређење оправдати; или, да се смело суочи са спољним непознаницама надајући се да ће тај ризик уродити плодом.