Radno i socijalno pravo

Д. Ковијанић: Основни предуслови успешног пословања и заштита права запослених 241

сновено у рукама других; раније познати послови, сада непознати послови и послови који збуњују; итд.

Само оних неколико разлика у испољавању младог човека, који је ступањем у радни однос доспео у сасвим нову ситуацију, иако ће му временом изгледати банални, у старту су прави баук, страшило, којег треба савладати; и то поред сопственог напора, и несебичном помоћу оних који су прошли кроз то стање.

Основне карактеристике руковођења

Руковођење је ауторитативна функција активности која у себи конзумира координирајућу улогу којом се усмерава рад других људи. У сваком колективном раду, руковођење је неминовност. У својој основи, ова функција је трајна; иако се временом мењају њени начини и носиоци.

Носиоци функције руковођења морају и себе и друге чувати, да домашај руковођења не прерасте своју функцију излазећи из своје суштине руковођења пословима, злоупотребом амбиције, стварајући привид да руковођење није потпуно ако се не руководи и људима задирући у сферу њиховог достојанства и интегритета. Од тога се увек функција руковођења мора чувати.

Руковођење, у свом испољавању, треба да се исказује са пажњом која одговара значају функције. Поред основног очекивања познавања радне проблематике, неопходно је и комплексно познавање запослених и њихових особина. Ова компонента функције руковођења потврђује, за њу, значај максиме: “све што је људско није ми туђе“. Руководиоцу је у интересу да боље од других упозна запослене у својој организацији; јер управљати радом и пословањем могу они који се за успехе залажу и успесима надају са пуно вере у запослене. Из тог разлога је познавање људи можда и најкорисније од свих људских знања. Руководилац мора да своје акције усмери на схватању свих специфичности проблема, жеља, планова и потреба запослених, с циљем да допринесе интересу тих људи, а тиме и пословном интересу организације. Избегавањем злоупотребе функције руковођења, стиче се поверење запослених, без чега нема успеха. Завођење и изигравање запослених и њихово претварање у грађу себичних интереса и успеха, је клизав, прозиран и лако препознатљив пут и пречица која води у пропаст.

Функцији руковођења треба да је туђе свако присуство сумње у успех и сумње у људе: с обзиром да присуство сумње најчешће не представља израз опреза и бдење над вредностима; већ, пре свега, непотребну неверицу у људе, из којих разлога се таква сумња може пре изједначити са изразом кукавичлука и недораслости функцији, него са старањем.

Свака истуреност функције, а пре свега руковођење, као најистуренија, не сме да створи заблуду да о тој функцији могу да суде само њима равни,