Radno i socijalno pravo

Б. Чолић: Овлашћења директора и заштита права запослених 261

оправку одређене ствари или самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла (чл. 135. Закона о радним односима РО). У питању су послови који нису из делатности предузећа. Одлуку о ангажовању лица по уговору о делу и само закључивање тог уговора у надлежности је директора. Послодавац може без заснивања радног односа да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова, преко омладинске и студентске задруге и на основу чл. 129. ст. 1. тач. 6. Закона о радним односима РС. Питање рада омладинских задруга решено је посебним прописима: Законом о задругама, Републичким законом о задругама и правилима омладинског и студентског задругарства. Послодавац закључује уговор са задругом о ангажовању задруге ради обављања одређеног посла. Специфичност овог уговора је у томе што се он не закључује са чланом задруге који је ангажован, већ са задругом преко које је ангажован и што се накнада за рад не плаћа ангажованом члану задруге већ за други у бруто износу, а задруга исплаћује свог члана. Своје овлашћење за закључење овог уговора из чл. 137. ст. 1. тач. 20. Закона о радним односима РС, директор не може да пренесе на запосленог са посебним овлашћењима и одговорностима.

9. Распоређивање запослених

Правни основ за распоређивање запослених су одредбе чл. 16-18. Закона о основама радних односа и одредбе чл. 21-25. Закона о радним односима РС, где је распоређивање запослених далеко детаљније утврђено.

Прво распоређивање запослених врши се искључиво на радно место због којег је заснован радни однос. Други случајеви су садржани у потреби процеса рада и организације, када се запослени може распоредити на свако радно место које одговара степену и врсти његове стручне спреме, знањем и способностима. То је и најчешћи случај распоређивања које се врши после првог распоређивања, а запослени може бити распоређен на свако радно место које одговара степену и врсти његове стручне спреме, знању и способностима (чл. 21. ст. 1. Закона о радним односима РС). Запослени може да се распореди на рад из једног у друго радно место код истог послодавца, без његовог пристанка у складу са колективним уговором. Запослени може да буде примљен и распоређен на рад код другог послодавца, на основу споразума оба послодавца у случајевима из чл. 22. ст. 1. тач. 1-4. Закона о радним односима РС.

Запослени може без своје сагласности да буде распоређен на друго радно место које одговара његовом знању и способностима, када је утврђено да нема потребна знања и способности за обављање послова радног места на које је распоређен или да не остварује одговарајуће резултате рада.