Radno i socijalno pravo

264 Б. Чолић: Овлашћења директора и заштита права запослених

137. ст. 1. тач. 8. и 9. Закона о радним односима РС. Своје овлашћење за увођење рада дужег од пуног радног времена, директор може пренети на запосленог са посебним овлаћењима и одговорностима.

Распоред радног времена у оквиру укупног годишњег радног времена утврђује се одлуком директора, односно решење надлежног органа послодавца. Одлуком о распореду радног времена у оквиру годишњег радног времена, утврђује се да ли радна недеља има пет или шест радних дана (с пуним радним временом од 40 часова у радној недељи), да ли се ради једнократно или двократно, у једној смени или у више смена, у турнусима, дању или ноћу. Распоред радног времена може се утврдити на јединствен начин за све запослене у предузећу или различито, зависно од процеса рада.

Прерасподела радног времена може се извршити када то захтевају природа делатности, организација рада, боље коришћење средстава рационалније коришћење раног времена и извршење одређених послова у утврђеним роковима. Прерасподела радног времена врши се тако да укупно радно време запосленог у просеку не буде дуже од пуног радног времена у току године. Одлуку о прерасподели радног времена доноси директор, а ово овлашћење директор може пренети на запосленог са посебним овлашћењима и одговорностима.

13. Одмори и одсуствовање са рада

Према чл. 26-28. Закона о основама радних односа и чл. 50-52 Закона о радним односима РС, одмор у току дневног рада не може се користити на почетку нити на крају радног времена и одређује се тако да се рад не прекида када се ради са странкама или ако природа посла не дозвољава прекид рада. Одмор између два узастопна радна дана траје најмање 12 часова непрекидно, а за време рада на сезонским пословима најмање 10 часова непрекидно. Ако је неопходно да запослени ради на дан недељног одмора, обезбеђује му се један дан одмора у току наредне недеље. Одлуку о одморима доноси директор, а ово овлашћење може пренети на запосленог са посебним овлашћењима и одговорностима.

Запослени има право на годишњи одмор у календарској години, а дужина годишњег одмора утврђује се на основу критеријума утврђених Законом о основама радних односа (чл. 29. и 30.) и Закона о радним односима РС (чл. 53-58). При утврђивању дужине годишњег одмора радна недеља се рачуна као пет радних дана без обзира да лисе ради у предузећу 5 или 6 радних дана у току недеље. Запослени се не може одрећи права на годишњи одмор, мора му се обезбедити коришћење истог. Ако се запосленом ускрати право на годишњи одмор може остварити право на накнаду штете за неиско-