Radno i socijalno pravo

Др Р. Д. Вукадиновић: Примена начела једнаког плаћања мушкараца и жена у праву европске уније 203

Пошто комунитарно право представља у односу на државно (као унутрашње) “страно право то се примена његових норми у државама чланицама не подразумева, већ претходно мора бити унето или прихваћено од националних правних поредака. Без тога би комунитарно право, због општеприхваћене суверености држава и начела територијалности у примени "државног права, било заустављено “пред вратима државних граница и остало би без правног дејства.10) Другачије речено потребно је да државе чланице претходно признају комунитарно право као важеће (позитивно) право. Ово питање је у теорији комунитарног права познато као питање непосредне или директне примене.

Под директном применом подразумева се подесност правних норми комунитарног права да буду непосредно или директно примењене од стране националних судова, а посебно и од Суда правде, без доношења накнадних легислативних или управних аката.!!) При томе је државним органима забрањено да на било који начин спрече њихову примену или да им, уношењем у национално право, “маскирају комунитарно порекло.!2) У правнополитичком смислу, сврха увођења начела директне примене комунитарних права јесте признање комунитарних прописа као независних од националних прописа извора права чија примена пред националним судовима не може бити условљена било каквим националним мерама, односно прописима рецепције. У случају бшттетшћа 3) Суд правде је директну примену дефинисао као потпуну и једнообразну примену прописа комунитарног права у свим државама чланицама од момента ступања на снагу па све док су на снази. Такве одредбе представљају директан извор права и обавезу за све адресате – субјекте комунитарног права, без обзира да ли су у питању државе чланице или појединци.13) To даље подразумева обавезу националних судова као органа држава чланица да у оквиру својих надлежности пруже правну заштиту субјективним правима која су комунитарним правом додељена појединцима.15)

Сам поступак признавања комунитарних прописа као важећих прописа у државама чланицама остварује се на различите начине: зависно од уставних решења у конкретним државама чланицама и од врсте комунитарног прописа. Самим Уговором о оснивању није одређен јединствен начин признавања за све комунитарне изворе. У Уговору о оснивању се помиње једино директна примена комунитарних правила (енг. Кегшапопв, нем Мегогдапи-

10) В. Р. Вукадиновић, Право Европске уније„Београд, 1996, стр. 49.

П) В. случај 34/73 Уатоја (1973) ЕЦР 981.

12) B. eny4aj 39/70, Norddeutsches Vieh-und Flechkantor v Hauptzollamt Hambug-St. Annen, (1971) ЕЦР 49.

13) Случај 106/77 Amministrazione delle Finanze dello Stato v Simmenthal S.p.A (1978) ECR 629. 14) га,, п. 643, наводи бр. 14. и 15. 15) га. наводи бр. 16