Radno i socijalno pravo

Др Р. Д. Вукадиновић: Примена начела једнаког плаћања 274 мушкараца и жена у праву европске уније

преп) којима је, у складу са одредбама члана 189 (2) Уговора о оснивању призната директна примена у свим државама чланицама, па се питање њиховог признавања у националним правним системима практично и не поставља.

Комунитарним правилима је директна примена призната трзо 1ше, самим Уговором о оснивању. Одредбама члана 189 (2), Уговора о оснивању правила су дефинисана као секундарни извори комунитарног права који имају општу важност, обавезују у потпуности и "непосредно се примењују ) свакој држави чланици“ (истакао Р. В).Тако су државе чланице прихватањем Уговора о оснивању аутоматски прихватиле и примену комунитарних прав ила пред својим судовима. У случају Вариола19) Суд правде истиче да су “н основу обавеза из Уговора о оснивању и претпоставке ратификације, ee ве чланице обавезне да не ометају директну примену која је инхерентна (cacтавни део) правила и других прописа комунитарног права.“ Ово практично значи да су одредбе на пример Правила број 1408/71 о примени опште шеме социјалне сигурности на запослена и самозапослена лица и чланове њихових породица, постале саставни део унутрашњих права држава чланица од дана када је то у њима самим назначено – аутоматски, без било каквих имплементирајућих мера. У генералном смислу комунитарна правила заправо представљају својеврсне европске законе. Пошто су државе чланице дужне да их примењују у неизмењеном јединственом облику то се њима постиже потпуна унификација. Међутим, управо због неспремности држава чланица, али им других објективних разлога, да у потпуности унификију своја законодавства, основна питања начела једнаког третмана нису регулисана правилима, већ комунитарним упутствима.

Питање директне примене Уговора о оснивању Заједнице решава се на сличан начин као и питање примене осталих међународних yroBopa:!”) y складу са прихваћеним монистичким или дуалисатичким схватањем међународног права.

Што се тиче комунитарних упутстава, она су одредбама члана 189. Уговора о оснивању Европске заједнице дефинисана као комунитарни извори који обавезују сваку државу чланицу којој су упућена у погледу циљева које би требало постићи, препуштајући националним органима да изаберу форму и средства извршења. Сврха доношења комунитарних упутстава је управо спровођење и конкретизација појединих одредби, тј. циљева из Уговора о оснивању. С обзиром да је у поступку имплементирања комунита-

16) Случај 34/73, (1973) ЕЦР 981

1) Мишљена о природи Уговора о оснивању и из њега изведеном комунитарном праву у правној теорији су подељена. Схватање о комунитарном праву као делу међународног права нарочито заступају: L.Colins, Europen Community Law in the United Kingdom, London, Dublin, Edinburgh, 1990, pp 2-7; E.Ametistov, Sovremennie tendencii razvitija prava evropeiskih soobséesty, Coe. 2oc. u право 7(1985) 87. Већина аутора комунитарно право третира као особено зи! гепеттх право.