Radno i socijalno pravo

Ј. Василић: Заштита права радника у случају ликвидације, односно престанка рада организације 307

успешног вођења стечајног поступка. Запослени који су остали на раду имају право на зараду све док раде у стечају и то у висини коју одређује стечајно веће на предлог стечајног управника у смислу члана 94. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији.

У пракси се чланови 93. и 94. горе наведеног законског прописа користе за увођење “радног стечаја , где радници настављају да раде остварујући само право на зараду, а не и право на управљање и руковођење, јер даном отварања стечајног поступка престају права пословодног органа, заступника као и органа управљања дужника, јер све те функције прелазе на стечајног управника у смислу члана 92. горе наведеног Закона.

Према томе, отварањем стечајног поступка радницима престаје радни однос и након наступања правних последица због отварања стечајног поступка, радници немају никаква права према стечајном дужнику осим да остваре зараде у висини гарантованих зарада до дана отварања стечајног поступка у смислу члана 140. горе наведеног Закона. Наиме, дугови дужника исплаћују се сразмерно из деобне масе. Изузетно од сразмерне исплате, зараде запослених код дужника у висини гарантованих зарада до дана оварања стечајног поступка и накнада штете за повреде на раду коју је запослени претрпео код дужника пре отварања поступка стечаја исплаћују се као трошкови стечаја, што значи да се исплаћују пре свих потраживања и по правилу у целости. Међутим, то се само односи на загарантоване зараде, док се неисплаћене зараде запослених код дужника преко гарантованих зарада намирују равноправно са свим осталим потраживањима у смислу чланан 140. став 3. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији.

Веома често пре отварања стечајног поступка, стечајни дужник није вршио уплаћивање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Поставља се питање да ли и доприносе треба приоритетно исплаћивати. Све је више судова који доприносе, уплаћују приоритетно, као трошкове стечајног поступка, а како би се радницима омогућило да остварују право из пензијског осигурања. У пракси се поставило питање да ли се доприноси морају исплатити на укупно исплаћене зараде до отварања поступка стечаја или би се доприноси могли ограничити само на висину загарантованих зарада. С обзиром да у трошкове стечаја улазе само гарантоване зараде онда на ово питање треба одговорити да без обзира колике су биле исплаћене зараде пре отварања поступка стечаја, а на које зараде нису исплаћени доприноси, као основ за плаћање доприноса треба само узети износе гарантованих зарада и исплате доприноса извршити према гарантованим зарадама као основици за доприносе.