Radno i socijalno pravo

. # . Ј. Василић: Заштита права радника у случају ликвидације, 308 односно престанка рада организације

Права радника када се закључи принудно поравнање у стечају

До рочишта по нацрту за главну деобу повериоци или сам дужник могу предложити закључење принудног поравнања. Ако се одобри закључи принудно поравнање, стечајни поступак се обуставља у смислу члана 152. став 3. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији. Обустављањем стечајног поступка због закључења принудног поравнања у стечају престају правне последице отварања стечајног поступка. Међутим, у случају обуставе стечајног поступка због закључења принудног поравнања, одлуке о престанку радног односа запослених остају на снази у смислу члана 152. став 6. горе наведеног Закона. Није јасно шта је руководило законодавца да регулише да обустављањем поступка стечаја због закључења принудног поравнања све последице отварања стечајног поступка престају, осим престанка радних односа, јер овако регулисање може довести до злоупотребе послодавца да на овај начин реши питање радника на штету самих радника. Без обзира што када дође до обуставе стечајног поступка из разлога закључења принудног поравнања, сам суд врши повраћај у пређашње стање односно у стање које је било пре наступања последице стечаја, ипак овако регулисање може довести раднике у неповољну ситуацију У односу на радни однос, јер ново пословодство може да запошљава друге раднике, а не раднике који су радили у предузећу до отварања поступка стечаја.

Према томе, у овом случају предузеће наставља са радом, са неким другим радницима, а дотадашњи радници према предузећу не могу поставити никакав захтев у односу на радни однос, односно послодавац нема никакве обавезе у односу на раднике који су радили до отварања стечајног поступка.

Права радника код продаје стечајног дужника

Као и код обуставе стечајног поступка због закључења принудног поравнања у стечајном поступку и код продаје стечајног дужника радници немају никакава права у односу на радни однос.

Наиме, у стечајном поступкау главни део посла односи се на уновчавање имовине дужника, формирање стечајне масе и вршење главне деобе имовине дужника, стечајним повериоцима, којима су призната потраживања, односно оним повериоцима који су у парничном поступку утврдили основаност својих потраживања.

Продаја дужника је замена за уновчавање имовине. Код уновчавања имовине стечајни дужник престаје да постоји као правни субјект, јер се отуђење врши у деловима и то разним купцима. Међутим, код продаје

дужника, продаје се дужник као правно лице, што значи да продајом дуж-