Radno i socijalno pravo

Ј. Василић: Заштита права радника у случају ликвидације, односно престанка рада организације 309

ника као правног субјекта он не престаје да постоји у смислу члана 130. горе наведеног Закона. У случају продаје дужника, стечајни поступак се обуставља, међутим, без обзира на то што се стечајни поступак обуставља, радници немају никаква права према купцу стечајног дужника како у односу на радне односе тако ни у односу на потраживање по основу зарада.

Купац стечајног дужника као правног лица сам одлучује да ли ће то правно лице наставити да ради самостално дотадашње послове под истим називом или ће купљено правно лице укључити у свој програм рада, у своју организацију или ће даље располагати са купљеним правним лицима. Радници од купца не могу да траже поновно запошљавање или исплату зарада, без обзира што је обустављен поступак стечаја, јер купац правног лица, купује правно лице без радника и без обавезе за потраживања која су настала до обуставе стечајног поступка (Пресуда Вишег привреднг суда Пж.).

Права радника у поступку ликвидације

Други начин престанка предузећа представља ликвидација предузећа. Основна разлика ликвидације од стечаја састоји се у томе што се у поступку ликвидације намирују потраживања свих поверилаца у потпуности.

Правне последице ликвидације у односу на радни однос идентичне су као правне последице код отварања стечајног поступка. Међутим, правне последице ликвидације у односу на зараде радника су повољније, јер се у поступку ликвидације исплаћују зараде у потпуности које су настале до отварања поступка ликвидације.