Radno i socijalno pravo

»

32 Мр Ж. Кулић; Појам и основна обележја радног спора

и других облика принуде, односно непосредне интервенције, како од стране радника, односно синдиката, тако и од стране послодаваца.

2) Поступак у коме се решава радни спор

Разлике између појединих врста радних спорова се огледају и у разликама које карактеришу поступке за њихово решавање. Разлике могу бити веће или мање, у зависности од разлика између спорова чији се поступци упоређују. Тако се, на пример, поступак за решавање индивидуалних радних спорова тешко може поредити са поступцима и процедуралним правилима која се примењују за решавање појединих врста колективних радних спорова.

Питање уређивања правила поступка за решавање индивидуалних радних спорова није на јединствен начин решено у свету.!2) У целини узев, могу се издвојити три основне концепције овог уређивања. Најпре треба издвојити оне земље у којима се ови спорови воде и пресуђују по правилима општег грађанског, односно парничног поступка, без икаквог прилагођавања утврђених правила овог поступка потребама поступка за решавање индивидуалних радних спорова. Другу групу, којој припада и Југославија, чине оне земље у којима се за решавање ових спорова примењују, у извесној мери, модификована и специфичним потребама појединих земаља прилагођена правила општег грађанског поступка.

И најзад, трећу групу чине државе у којима су прописани посебни поступци за решавање индивидуалних радних спорова или су, пак, предвиђени комбиновани системи, у којима питања поступка и процедуре, у мањој или већој мери, зависе од природе и значаја предмета спрора, вред ности спора и неких других околности.

Када је реч о поступцима за решавање колективних радних спорова треба истаћи генерално правило према коме се може закључити да не постоје јединствена правила поступка за решавање свих врста ових спорова. Једна правила се, на пример, примењују у поступку мирења и посредовања, друга у поступку пред арбитражном, трећа у поступку пред судом.Правила за решавање интересних колективних радних спорова нису истоветна са правилима за решавање правних колективних радних спорова, који се могу решавати и у поступку пред судом.

И облици тзв. индустријске акције, који у извесном смислу представљају манифестацију силе и принуде, по правилу се организују по одређеним правилима која су унапред прописана. Та правила се знатно разликују од оних која се примењују у поступцима мирног, демократског,

12) Опширније излагање о поступку за решавање индивидуалних радних спорова, код наси у свету, види: др В. Брајић, Радно право, Савремена администрација, Београд, 1991., стр. 429-436; др Д. Паравина, Радни спор у југословенском и упоредном радном праву, оп. цит., стр. 557 и 558.