Radno i socijalno pravo

Мр Ж. Кулић: Појам и основна обележја радног спора 33

решавања колективних радних спорова. Присетимо се, на пример, компликованих првила која се морају примењивати при организовању, вођењу и окончању штрајка и њихове разлике од правила која се, рецимо, примењују у арбитражном поступку.

Карактер и намена овог рада не допуштају могућност ширег елаборирања свих дотакнутих питања.

IV ВРСТЕ РАДНИХ СПОРОВА

Иако врсте радних спорова, строго узевши, не припадају основној теми којој је, посвећен овај рад, чини се оправданом потреба да се и о њима каже која реч, како би се стекла потпунија слика о свим значајнијим питањима која су у раду обухваћена.

Без обзира што сваки радни спор мора имати сва четири поменута обележја, то не значи да су та облележја идентична код свих врста спорова. Напротив, као што је већ истицано, радни спорови се могу разликовати по свим битним обележјима: предмету спора, странама у спору, органима који решавају или помажу у решавању спора и поступку у коме се долази до решења спора. Полазећи, управо, од ових и других могућих разлика радни спорови се могу делити на већи број врста и подврста. Ипак, њихова најзначајнија подела је на: индивидуалне и колективне радне спорове.

Под индивидуалним радним спором се подразумева спор између запосленог лица, а под одређним условима и лица које није у радном односу и послодавца, поводом повреде индивидуалног права, обавезе или непосредног личног интереса из радног односа, односно поводом радно односа, заснованог на закону, колективном уговору, уговору о раду или другом основу, који решавају надлежни органи, у прописаном поступку.13)

Оваквим одређењем обухваћени су сви битни елементи појма индивидуалног радног спора.

Колективни радни спор, у материјално-формално правном смислу, означава спор који настаје између радног колектива или синдиката, а ређе и групе радника, на једној страни и послодавца или коморе, односно другог послодавачког удружења, на другој страни, поводом угрожавања или повреде, односно уређивања, примене или тумачења општих колективних права, обавеза или интереса, из или поводом радног односа, који се решава по посебној процедури мирења, посредовања или арбитраже, односно пред надлежним судом.19)

13) Упореди: др А. Балтић и др М. Деспотовић, оп. цит., стр. 308; дрд. Перишић, оп. цит., стр. 57; мр Ж. Кулић, оп. цит., стр. 51.

1) Упореди: др Д. Перишић, оп. цит., стр. 95: мр Ж. Кулић, оп. цит., стр. 93.