Radno i socijalno pravo

35

ВЕЛИЗАР ПОПОВИЋ судија Врховног суда Србије

ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРЕД СУДОМ

Закон о основама радних односа, Закон о радним односима Републике Србије и Закон о радним односима у државним органима уређују остваривање права запослених у свим облицима рада, односно код свих послолаваца. Запослени може заштиту права остварити и ван радне средине под одређеним условима, како је то на јасан начин изражено у члану 68. став 1. и члану 70. наведеног савезног закона, затим у члану 113. Закона о радним односима РС и члану 71. став 6. Закона о радним односима у државним органима.

Наведеним прописима је установљено право запослених да се за остваривање својих права могу обратити арбитражи за радне спорове, надлежном суду, синдикату, инспекцијским органима и другим органима у складу са законом.

Из наведених прописа може се закључити да је тежиште у остваривању индивидуалних права запослених код послодавца, а потом код горе набројаних органа и организација.

Новим законским прописима, поред тога што су директору дата нова овлашћења у решавању појединачних права запослених, институт приговара против првостепене одлуке само је изузетно остао као средство заштите и то само код изречене дисциплинске мере престанка радног односа. Закон о радним односима у државним органима није мењан, тако да је двостепеност у остваривању права запослених задржана у свим државним органима и установама, на које се тај закон односи.

С обзиром на одсуство права на приговор (осим код мере престанка радног односа и код запослених у државним органима) свака одлука о појединачним правима, обавезама и одговорностима је коначна. Те одлуке и то у форми решења, доноси директор или запослени са посебним овлашћењима и одговорностима, на кога је директор писаним путем пренео одговарајућа овлашћења у смислу члана 137. став 2. Закона о радним односима РС. На