Radno i socijalno pravo

Проф. др В. Брајић: Примереност прописа у области радних односа тржишним условима 15

колективног уговора. Такав уговор би се могао звати према правима и обавезама које регулише, а могао би се звати и уговор о раду, којим се регулишу одређена именована права. По концепцији садржине уговора о раду код нас постоји анекс уговора о раду. То је онај уговор, или део уговора, којим се додатно, или накнадно, регулишу одређена права и обавезе. У случају када се ради о лицима која нису закључила уговор о раду његова делимична примена би био поменути посебни уговор. То би се законом могло и другачије регулисати, али о томе другом приликом. Он формално не може бити анекс, јер нема уговора, али би вршио ту функцију.

Заједно узете одредбе савезног и републичког закона показују да се уговором о раду заснива радни однос и да се уговором о раду регулишу одређена права и обавезе. То значи да уговорна концепција важи за све, на које се овај закон примењује. Важи у погледу права, а у погледу начина регулисања питање остаје отворено.

Одредбе према којима лица које су засновала радни однос пре ступања савезног, односно републичког закона на снагу, нису дужна да закључе уговор о раду, а у прелазним и завршним одредбама. Оне одређују како ће се спровести одредбе о закључивању уговора о раду, садржане у овим законима, а не одређују различит режим односа, обзиром на време када је закључен радни однос. И један и други радни однос је по природи, по начину уређивања права, у току радног односа, уговорни.

СЛУЧАЈЕВИ И ОСНОВИ ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА

Одредбе о престанку радног односа у нашим законима су бројне и обимне. Оне набрајају случајеве и услове престанка. То не одговара концепцији уговорних односа, у области рада. Наиме, одредбе о престанку радног односа се различито одређују у упоредном законодавству тржишних привреда. У њиховој основи стоји правило садржано у чл. 4. Конвенција бр. 158. Међународне организације рада (МОР-а) о престанку радног односа на иницијативу послодавца. То правило гласи: "Радни однос раднику неће престати, ако за такав престанак не постоји ваљан разлог, везан за способност или понашање радника, или оперативне потребе предузећа или службе".

То значи да радни однос зависи (поред случаја када радник даје отказ): 1) од радниковог понашања (дисциплина); 2) од радникових способности за рад и 3) од потреба предузећа, односно послодавца. Случајеви престанка радног односа одређени нашим законима покривени су овим одредбама, али све то се могло рећи краће и јасније.

И овако бројне одредбе би могле бити нешто другачије груписане. Њима би у суштини било одређено, да послодавац може отказати уговор