Radno i socijalno pravo

Проф. др В. Брајић: Примереност прописа у области радних односа тржишним условима 17

УГОВОРНИ И ДРУГИ ОДНОСИ У ОБЛАСТИ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА

Опште познато је, а стручњаци знају на које се све сегменте то односи, да су у социјалном осигурању неопходне промене. Заговарање решења која обезбеђују смањивање трошкова у овој области, не могу да реше проблеме. Смањити трошкове свакако је важно, али то мора бити у складу са козистентном и дугорочном концепцијом, а свакако и у складу са правима и обавезама за чије су извршење испуњени услови. Ради краткоће изражавања и указивање на суштину проблема, социјално осигурање код нас је било државно. У том смислу држава не може да изађе из обавеза према осигураницима, без обзира на доказе да средстава нема. Ако их нема у датом тренутку, и у пуном обиму, морају се тражити путеви њиховог обезбеђивања.

Чак и у условима када су рестрикције неминовне, мора се у неким сегментима ићи на повећање издатака. Тако је било нпр. са откупом стажа. Тако можда мора бити, у неким решењима и формама када су у питању незапослени. У том смислу ми истрајавамо и на истраживању проблема који се односе на незапосленост.

То наравно не значи никако преваљивање свих, а нарочито не нових обавеза на фондове пензијског и инвалидског односно здравственог осигурања. Нова права и нове издатке морају финансирати држава и осигураници у зависности од природе односа у питању и природе државне интервенције, са становишта, да ли су и у којој мери, нова права и нови издаци покривени доприносима. У том свету се мора расправити и питање накнаде штете фондовима пензијско-инвалидског и здравственог осигурања, и обезбедити одговарајуће измене у законима.

Веома је важно да у рефератима за овај стручни скуп имамо обрађена нека питања ових сложених односа.

Можемо, или не, уговорне односе у области рада повезивати са уговорним односима у области социјалног осигурања, односно обрнуто, али се мора констатовати да у области социјалног осигурања, додатно осигурање или уговорно осигурање, немају одговарајућа решења.

У области пензијског и инвалидског осигурања, и ако решења нису примерена потребама, она могу бити основ за промене у систему осигурања. Може се рећи, могу, али још боље уз измене и допуне закона, у тој области.

Све ово не значи да треба једноставно напустити досадашњи систем, или се само трудити, како да се смање издаци. Мора се ићи путем тражења решења за повећање прихода социјалног осигурања. Садашњи систем треба преструктуирати и доградити, тако да се мења (и прилагођава) новим условима, у етапама. То треба да буде истовремено изградња новог система, који

ће се примењивати на ново запослење, односно у одговарајућој мери, и на већ запослене.