Radno i socijalno pravo

Проф. др В. Брајић: Примереност прописа у области радних односа 18 тржишним условима

ЗАКЉУЧНЕ НАПОМЕНЕ

Као што се види из изложеног и свега оног што смо на стручним саветовањима расправљали, тако и из реферата за ово саветовање, право и правници не могу одлучујуће да утичу на тржишне односе. Не могу их променити супротно токовима на тржишту. Утицај права, међутим, може бити знатан као и улога правника, у решавању проблема и спорова, па и у променама у праву и његовом унапређењу.

Једна од нерешених кључних тачака радног права код нас, јесу колективни уговори. Они нису у свему адекватно постављени, па тиме ни искоришћени, за регулисање односа, и решавање проблема у радним односима. Нарочито се то види из чењенице да колективни уговори на нивоу предузећа (тзв. појединачни колективни уговори) немају функцију. Њих најчешће и нема, тј. нису ни закључивани, а ако их има, не види се њихово дејство. Један од главних разлога за то јесте економско стање. То није разлог да не постоје, тим пре што би се лакше могли успоставити одговарајући односи између колективних уговора, нарочито тзв. појединачних и гранских на једној, и општих колективних уговора на другој страни.

Ове закључне напомене на први поглед изгледају као да се не односе на претходни текст у овом реферату. Ради се, међутим, о томе да је ово добра илустрација стања у коме су законске одредбе непотпуне и неадекватне, јер запостављају колективно уговарање. На другој страни уместо да колективни уговори "узимају" све оно што им припада и регулише (колико могу), све оно што није регулисао закон, правници углавном стоје на становишту да колективни уговори могу да се крећу, само у оквиру "инструкција" садржаних у закону. Наиме, доста је утицајно становиште правника, према коме колективни уговор може да регулише однос, само на основу директног законског овлашћења. То је потпуно супротно тржишним односима, природи радно правних односа и правила у тој области. Према томе, све се више показује, да посебно, и детаљно, морамо расправљати питање колективних уговора, јер нејасности и грешака, изгледа, има више него проблема, о којима говоримо. Док бисмо могли рећи да део општих и основних правила, садржаних у закону, јесте адекватан тржишним односима, мора се констатовати, да један део није. Најчешће се ради о непотпуности одредби или о недослдно изведеном концепту. Зависи доста и од тумачења. Тумачење наших прописа, односно одређених института, се мора вршити и уз помоћ упоредно-правних решења (тржишне привреде) и стандарда Међународне организације рада.

Када се ради о стандардима МОР-а онда треба узимати у обзир, не само стандарде садржане у конвенцијама које смо ратификовали (али и других међународних аката), већ и оне које нисмо ратификовали.