Radno i socijalno pravo

19

Проф. Др ДУШАН Р. ПАРАВИНА, Правни факултет у Нишу

РЕАЛИЗАЦИЈА ПРАВА НА РАД ЗАСНИВАЊЕМ РАДНОГ ОДНОСА (Позитивноправни аспект)

1. УСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Код милиона људи у позицији да се издржавају сопственим професионалним радом прво и најважније питање је како доћи у позицију из које је могуће реализовати право на рад заснивањем радног односа, односно обезбедити сталност и стабилност постојећег запослења. Са тим питањем се деценијама леже и устаје. Ко је запослен има основа да се много чему нада, а ко није – готово је без наде. Дакле, за огромну већину радноспособних и вољних људи у питању је не било какав, већ егзистенцијални, проблем број један.

Радно право, као посебна специјализована грана правног система, између радника и послодавца успоставља нарочиту везу која почиње заснивањем радног односа и, неретко, траје током читаве професионалне каријере. Међутим, да би се радни однос засновао, као прво треба имати радноправну способност. Под тим појмом, најкраће речено, подразумева се радноправном регулативом призната способност да се може бити носилац или титулар обавеза и права из радног односа, укључујући и њихово заснивање. То значи да треба имати услове који се захтевају за заснивање радног односа. Ти услови се, по правилу, дефинишу позитивно као важећим правом прописане претпоставке које морају постојати на страни неког лица да би оно могло засновати радни однос и постојати током његовог трајања, да би радни однос могао опстати. Изузетно се могу дефинисати и негативно као сметње за настанак, односно опстанак радног односа.

Услови за заснивање радног односа имају вишеструки смисао и значај. По броју и тежини тих услова цени се демократичност радног права сваке државе у свери запошљавања и очувања запослења. Са становишта послодавца они треба да обезбеде пожељну количину квалитетног рада, а са