Radno i socijalno pravo

Проф. др Ј. Славнић: Право организација за социјално осигурање на накнаду штете од организација за осигурање имовине и лица према новом законодавству 329

да захтева од штетника, односно од организације за осигурање имовине и лица своје трошкове око утврђивања и исплате накнаде по основу социјалног осигурања, итд.

Пре него што пређемо на разматрање начина на који је регулисано право организација за социјално осигурање на накнаду штете према организацијама за осигурање имовине и лица према новим прописима и проблемима који се с тим у вези постављају ваља, ради потпуности приказа историјског прегледа овог права у нашем правном систему, напоменути да је оно у обиму потпуне накнаде штете било прихваћено у судској пракси још од 1968. год., тј. и у време када оно није било изричито законом регулисано.5)

2. Право организација за социјално осигурање на накнаду штете према организацијама за осигурање имовине и лица у Закону о осигурању имовине и лица и Закону о основама пензијског и инвалидског осигурања од 1996. год.

Ступањем на снагу Закона о осигурању имовине и лица и Закона о основама пензијског и инвалидског осигурања од 1996. год., иначе донетим на истим седницама Већа република и Већа грађана Савезне скупштине и објављеним у истом броју Службеног листа СРЈ (28. јуна 1996.), настала је нова, потпуно конфузна, ситуација у нормативном регулисању права организација за социјално осигурање на накнаду штете према организацијама за осигурање имовине и лица (у нашј законодавној пракси иначе не тако ретка појава у регулисању одређених правних односа). Због тога што је принудном нормом чл. 76. закона о осигурању имовине и лица предвиђено да организације за социјално осигурање, домаће и иностране, немају, на начин како је оно појмовно одређено на самом почетку овог рада, право на накнаду штете према (домаћим) организацијама за осигурање имовине и лица. Према овој одредби, прецизније одређено, предвиђено је да организације здравственог, пензијског и инвалидског осигурања немају право на регрес за штете причињене њиховим фондовима употребом моторног возила према организацијама за осигурање имовине и лица код које је власник осигурао своју аутоодговорност. То право организација социјалног осигурања, према законској терминологији тзв. регресни захтеви ових организација искључени су не само по основу обавезног осигурања аутоодговорности већ и по основу других обавезних осигурања у чему је проширен раније у раду изложени појам

5) О судским одлукама из овог времена (1976. год.) у којима је признато право организацијама за социјално осигурање на регрес према организацијама осигурања имовине и лица и њиховој критици видети: Ј. Славнић, "Право заједница социјалног осигурања на накнаду штете причињене фондовима употребом моторног возила", Анали Правног факултета у Београду, бр. 2/69, стр. 237–243.