Radno i socijalno pravo
Проф. др Ј. Славнић: Право организација за социјално осигурање на накнаду штете 332 од организација за осигурање имовине и лица према новом законодавству
нема закључене међународне (међудржавне) уговоре о социјалном осигурању према домаћим организацијама за осигурање имовине и лица по основу осигурања аутоодговорности и других обавезних осигурања.
Уколико судови прихвате гледиште о постојању права на регрес организација за социјално осигурање према организацијама за осигурање имовине и лица по основу обавезног осигурања аутоодговорности они се морају, ради операционализације оваквог свог гледишта у конкретним судским одлукама, изјаснити о неколико значајних правних питања накнаде штете на коју имају (немају) право организације социјалног осигурања.
Прво, да се право на накнаду штете може остварити ако је лице за које одговара организација за осигурања имовине и лица по основу аутоодговорности намерно или крајњом непажњом проузроковала повреду телесног интегритета, ивалидност, телесно оштећење или смрт осигураника, односно осигураног лица организације за социјално осигурање и ако је, по том основу остварено право ових лица из здравственог, пензијског и инвалидског осигурања. Овај став одговарао би општим правилима о праву организација за социјално осигурање на регрес исплаћених износа по основу здравственог, пензијског и инвалидског осигурања (аналогно чл. 146. Закона о основама пензијског и инвалидског осигурања).
Друго, да се при утврђивању висине штете организације за социјално осигурање (не) узимају у обзир износи уплаћеног доприноса за пензијско осигурање и дужина навршеног пензијског стажа осигураника организације за социјално осигурање, те да (нејће организација за осигурање имовине и лица организацији за социјално осигурање накнадити износе исплаћених пензија, него да ће (неће) (само) одједном накнадити капитализирани износ доприноса за пензијско, односно инвалидско осигурање (не) водећи рачуна о преосталом времензу за које би повређено или погинуло лице још радило. Такође, да ако се при утврђивању висине штете не узимају у обзир износи уплаћеног доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и дужина навршеног пензијског стажа да организација за социјално осигурање може да захтева од организације за осигурање имовине и лица укупан износ штете или износ дела штете који се односина одређени протекли период. И да организација за социјално осигурање може захтевати да се штета која је проузроковала обавезу плаћања инвалидске или породичне пензије и другог трајног новчаног примања, накнади једнократним износом у целини, те да се тада износ накнаде на коју има право организација за социјално осигурање обрачунава према висини признате пензије и другог трајног новчаног примања и очекиваног просечног времена коришћења тих права (аналогно чл. 147. Закона о основама пензијског и инвалидског осигурања или чл. 94. Закона о основама система осигурања имовине и лица од 1990. год.). Треће, да организација за осигурање имовине и лица одговара за штету организацији за социјално осигурање у обиму у коме за штете употребом моторног возила према закон-