Radno i socijalno pravo

Проф. др Ј. Славнић: Право организација за социјално осигурање на накнаду штете од организација за осигурање имовине и лица према новом законодавству 333

пишитин-- нирнииибиве вене НА НИ ским прописима о обавезном осигурању од аутоодговорности одговара њен осигураник, односно минимално до уговорене суме осигурање од 200.000 УСД ако је штета причињена аутобуском или теретним возилом, а за остала моторна возила до износа од 100.000 УСД, у динарској противвредности по курсу на дан закључења уговора о осигурању (аналогно чл. 94. Закона о основама система осигурања имовине и лица од 1990. год. и чл. 86. Закона о осигурању имовине и лица).

Заузети ставови судова о изложеним птањима одредиће дефинитивну садржину права на регрес организација за социјално осигурање према организацијама за осигурање имовине и лица у нашем праву чији основни, али непотпуни појам смо изложили на почетку овог рада. У томе је још један несумњиви значај ставова о наведеним отвореним питањима о којима судови морају да се изјасне уколико прихвате гледиште да организације за социјално осигурање по основу аутоодговорности имају право на регрес према организацијама за осигурање имовине и лица.

3. Право иностраних организација за социјално осигурање на накнаду штете према домаћим организацијама за осигурање имовине и лица у светлу новог законодавства

О праву на регрес иностраних организација за социјално осигурање према домаћим организацијама за осигурање имовине и лица по основу обавезног осигурања аутоодговорности није могуће изразити јединствено гледиште. Разлог је што је ова област регулисана, поред поменуте принудне норме из чл. 76. Закона о осигурању имовине и лица, одраније, пре доношења поменутог закона, двема групама различитих извора права. Једну групу чине међународне билатералне конвенције које је Југославија потписала са 16 европских и 3 ваневропске државе, ратификоване пре распада СФРЈ и на чију се примену СРЈ обаезала да их примењује чл. 10. Уставног закона за спровођење Устава СРЈ од 1992. год.) Другу групу извора права чини судска пракса и она се односи на право на регрес иностраних организација за социјално осигурање које припадају државама са којима Југославија није закључила међународне билатералне уговоре о социјалном осигурању.

Заједничка особина свих поменутих 19 конвенција о социјалном осигурању, међу којима се могу издиференцирати две њихове групе према томе да ли изричито или прећутно предвиђају право регреса иностраних организација за социјално осигурање према домаћим организацијама за осигурање имовине и лица, јесте да оне одређују да иностране организације за социјал-

9) "Службени лист СРЈ", бр. 1/92.