Radno i socijalno pravo

Проф. др Ј. Славнић: Право организација за социјално осигурање на накнаду штете 334 од организација за осигурање имовине и лица према новом законодавству

но осигурање имају право на регрес по основу осигурања аутоодговорности према домаћим организацијама за осигурање имовине и лица и што све предвиђају да на ове организације као носиоце иностраног социјалног осигурања прелазе захтеви њихових осигураника на накнаду штете због наступања осигураног случаја. У конвенцијама које су закључене са Аустријом, Немачком и Луксембургом право на регрес иностраних организација здравственог, пензијског иинвалидског осигурања према домаћим организацијама за осигурање имовине и лица је изричито предвиђено, док је у конвенцијама закљученим са Белгијом, Бугарском, Великом Британијом и Северном Ирском, Данском, Италијом, Међарском, Норвешком, Пољском, Француском, Холандијом, Чехословачком, Шведском, Швајцарском, Египтом, Либијом и Панамом право на регрес иностраних организација за социјално осигурање ових држава према домаћим организацијама за осигурање имовине и лица индиректно утврђена. На тај начин што је у њима уговорена примена на питање права на регрес законодавства држава носилаца (организација) социјалног осигурања које врше из својих фондова одређена плаћања у односу на држављане држава потписника конвенције, те пошто ове државе у свом за· конодавству углавном предвиђају право на регрес према организацијама за осигурање имовине и лица оне то право имају и према домаћим организацијама за осигурање имовине и лица.

С обзиром на одредбу о сукцесији СРЈ у односу на бившу СФРЈ, односно уставну обавезу СРЈ из чл. 10. Уставног закона за спровођење Устава СРЈ да ће извршавати обавезе које је СФРЈ преузела међународним конвенцијама јасно је да се на односе иностраних организација за социјално осигурање које припадају земљама са којима је СФРЈ закључила међународне конвенције о социјалном осигурању и домаћих организација за осигурање имовине и лица не може применити одредба чл. 76. Закона о осигурању имовине и лица од 1996. год. која генерално ускраћује свим иностраним организацијама за социјално осигурање право на регрес према домаћим организацијама за осигурање имовине и лица по основу осигурања од аутоодговорности (и других обавезних осигурања). Треба запазити да пошто се поменутим билатералним конвенцијама о социјалном осигурању које је закључила бивша СФРЈ регулише искључиво питање примене меродавног права на питање права на регрес иностаних организација за социјално осигурање према домаћим организацијама за осигурање имовине и лица, али не и питање висине, односно обима накнаде штете по основу регреса да се на ово питање као извор права има применити гледиште које је по том питању заузето у судској пракси.

Према том, и даље актуелном гледишту, ако конвенција о социјалном осигурању предвиђа већа права на накнаду штете од закона земље штетни-