Radno i socijalno pravo

340 Проф. др 3. Поњавић: Уговор о породичном смештају као уговор радног права

од троје своје деце. Изузетно, смештај се може одобрити и у породици која има више од троје деце. На крају, нема сметњи да то лице истовремено буде и старалац детета.

С друге стране, уместо органа старатељства као уговорна страна може се појавити и организација удруженог рада социјалне заштите (чл. 206. ЗБПО), односно, то би данас била установа за породични смештај. То је према Закону о социјалној заштити о обезбеђивању социјалне сигурности грађана Центар за породични смештај. Према чл. 82. овог Закона он организује и непосредно врши смештај у друге породице деце без родитељског старања, врши увид у рад и пружа стручну помоћ породици којој је дете поверено на збрињавање и васпитање све док се не обезбеде услови за његов повратак у сопствену породицу, односно за самостални живот и рад. Установа претходно са Центром за социјални рад закључује општи уговор о међусобним правима и обавезама. На основу њега врши се смештај деце преко установе без потребе да се за свако дете закључује посебан уговор. Према томе, са породицом која прима дете на смештај уговор закључује центар за социјални рад или центар за породични смештај. Наравно, у овом другом случају претпоставка је да он постоји и да је са њим центар за социјални рад закључио општи уговор.

Форма уговора. – Уговор о породичном смештају је формални акт који се закључује у писменој форми. Сматра се закљученим када га потпишу обе уговорне стране, представник органа старатељства и члан породице.

Права и дужности. — Уговор о породичном смештају је двостранообавезујући и теретан. Ствара права и дужности за обе уговорне стране. Права и дужности уговорних страна су углавном одређене законом. Странке могу ове одредбе само разрадити и допунити што овај уговор чини уговором по приступу.12) Дужност оног ко прима туђе дете је да га чува, негује, васпитава, образује, школује и оспособљава за самостални живот и рад. Ове обавезе се не могу преносити, везане су за личност члана породице чија су својства процењивана од стране органа старатељства при закључењу уговора. У случају смрти лица које је закључило уговор орган старатељства може уговор оставити у важности ако утврди да породица и даље испуњава услове прописане законом (чл. 209. ст.2).

Основна дужност органа старатељства је да породици обезбеди накнаду. Накнаду обухвата подмиривање стварних трошкова породице око старања као и накнаду за уложени рад.

Према томе, предмет овога уговора су: рад и цена којом се изражава новчано вредност уложеног рада.13)

12) Р, Поповић, оп. цит., стр. 11. 19 У овом смислу: М. Митић, Породично право. Београд, 1980, стр. 447.