Radno i socijalno pravo

Проф. др 3. Поњавић: Уговор о породичном смештају као уговор радног права 343

остварује преко установе за породични смештај и ако породица прими “Bye деце на организовани породични смештај може засновати радни однос са том установом. Радни однос се тада мора засновати према опипим актима те установе, односно према одредбама Закона о радним односима. Радни однос се у овом случају заснива уговором о раду као инструментом за регулисање права и дужности. У овом случају радни однос заснива једино члан породице који закључује уговор о раду.

Што се тиче садржине овог уговора, поред законских одредби које говоре о овом и које су дате само примера ради2!) у њега ће се унети и одредбе које су специфичне само за овај уговор. Међутим, карактеристично за овај уговор је то што се и о њима странке не могу договарати пошто су већ одређене Законом о браку и породичним односима. То су управо она права и дужности која су већ поменута (право породице на накнаду и њена дужност да дете чува, подиже, негује итд). Овакво двоструко одређивање садржине овог уговора не чини га, међутим, уговором по приступу више него што је то било који други уговор о раду. Јер, и поред овога странкама је остављена могућност да додатно уговоре неке елементе. На тај начин уговор о раду није само инструмент заснивања радног односа већ и инструмент регулисања права и обавеза. У сваком случају тим додатним уговарањем не може се дирати у минимум права и дужности предвиђених радним законодавством којим се у основи штити личност запосленог, али и послодавца.

По својој природи породични смештај је однос привременог карактера, па се и уговор о раду закључује на одређено време.22) Послови су по својој природи и обиму ограниченог трајања. Наиме, траје док се не оствари циљ, док дете не постане способно за самосталан живот, а то је по правилу до пунолетства. У сваком конкретном случају овај рок треба предвидети, са могућношћу да се продужи. У ЗБПО је доста неодређено (чл. 201) предвиђено да се дете даје на породични смештај док се не оспособи за самосталан живот, а најдуже до 26. године живота. Оваква неодређеност доводи до маргинализације ове деце на шта је већ указано у нашој правној литератури.23) Због тога је одређивање прецизног рока докле овај уговор траје његов битан елеменат. Овим се избегавају тешкоће приликом његовог раскидања и што у суштини ствар чини јаснијом и ечистијом . Неизвесност у погледу трајања доводи до стварања свести о овом односу као quasi родитељском, што он у

21) В. Брајић, Уговор о раду, Право и привреда, 5-8/1998, стр. 693.

22) Одређено трајање овог уговора приближава га уговору о делу. Сличност је, међутим, само привидна. Од њега се разликује по: трајању, плаћању, субординацији и ризику. Видети: В. Брајић, Уговор о раду и уговорни односи у области рада, Правни живот, 11-12/1993, стр. 1896-7.

23) Комар, Кораћ, Поњавић, оп. цит., стр. 252.