Radno i socijalno pravo

40 Проф.др Д. Стојановић; Разграничење уговора о раду од других сличних уговора

врло мало прецизно. Судска пракса и теорија у Француској и Немачкој настојале су да карактеристику субординације оштро поставе, да би добили прецизан догматски основ за разграничење.

2. Карактеристике субординације и зависност у француском радном праву

Насупрот Келсћагепсће-у је Соште СаззаПоп карактеристику потчињавања и зависности увек у правном тумачењу користио (зшђогафапанол јипфаџе). Да радно право у целини треба да служи заштити привредно слабијих радника према јачим послодавцима, француска судска пракса није нашла повода да карактеристичну ознаку радног односа види у привредној зависности радника. Претежним делом теорија је стајала на томе да радник код вршења рада је потчињен упутствима и контроли послодавца, што се у случају потребе може спровести дисциплинским санкцијама, али је радник у испуњењу својих задатака независтан. Досадашња призната класична теза о радном односу полази од тога да једна странка има моћ да диригује, а друга обавезу да слуша. Таква заснована зависност означава се као “јуридиљуе, јер је она заснована на уговорном односу и да се социјална ситуација учесника не занемарује. При томе се идеја о подели ризика посебно наглашава: карактеристика субординације преводи се врло егзактно у чињеницу, да прималац накнаде не сноси привредни ризик своје делатности. То што радник наредбе послодавца следи и није слободан у односу на поступак вршења рада, не може радник преузети губитке које привредна делатност предузетничког шефа носи са собом. Исто тако оправдано је признање гаранције потчињеном раднику у погледу захтева за награду, заштита против злоупотребе отказа и одговорност принципала за штету причињену раднику.

Заснива се субординација и потчињеност радника на везаност за упутства послодавца, па се с правом поставља питање о потребном степену зависности и о претпостављеној мери права на упутство. Ако радни однос постоји само онда, ако је послодавац у стању да додељује стручна упутства. Или су довољна општа упутства које организацији постављају границе рада7 На ова питања је морала француска судска пракса да одговори у случају спорова око штете у области уметничких и виших послова.

3. Карактеристике зависности у техничком смислу (абредепсе («есћпјде)

Magnien!) разликује на основу анализе судске праксе техничку субординацију (дередепсе (есћилде) и субординацију у ширем смислу (дерепдепсе ргојезтопае). Прва претпоставља радни однос у области слободних позива,

!) Essai sur la nation de solarie, Th. Grenobl, 1939.