Radno i socijalno pravo

Проф.др Д. Стојановић: Разграничење уговора о раду од других сличних уговора 45

делу. Разграничење између радног односа и уговора о делу добија на други начин на значају, ако један занатлија, на пример, дуже време ради само у једном предузећу и целокупне алате од њега добија, или ако пољопривредна радна снага или дрвосече преузму посао по фиксним ценама. Овде важи слично као и код лекара и уметника, ревизиа пословних књига према трговцима који су их за то ангажовали и за новинаре и кореспонденте у односу на новинска предузећа.

У таквим случајевима је посебно тешко доказати постојање личне зависности, јер право на упутство послодавца које се показује најјасније у одређивању радног времена и тачним директивама у односу на вршење рада, није увек лако одредити. Код иностраних кореспондената једних новина или једне радио установе је контрола радног времена и извођење рада као садржина одговарајућег радног односа потпуно страна. Дирекционо право послодавца може се само споља манифестовати и доћи до изражаја у политичким и другим тенденцијама испоручене репортаже.

Постоје у француском и немачком праву и помоћни критеријум за разграничење уговора о раду од уговора о делу. За појам уговора о раду могу .да буду одлучујући критеријуми за разграничење: радна снага као предмет уговора, награда према времену проведеном на раду, одређени послодавац на место отвореног круга клијената и опште и лично извођење рада од стране радника.

4. Радни однос и налог (мандат)

Поред уговора о делу, налог (мандат) чл. 1984 Code civil-a) uma блиске додирне тачке са радним односом. Разграничење ова два правна односа има посебан значај: налог и радни однос долазе у обзир по француском праву ако су односи између лица коме је наложено трговачко заступништво за поверено лице и од њега одређено заступано предузеће. Сличност између налога и уговора о раду следи из тога да се у обе врсте уговора једна страна обавезује да своје услуге стави на располагање другом. На основу налога чинидба се врши доброчино, ма да није искључено према споразуму странака и одређена накнада према чл. 1986 Соде ступ-а. Пошто бестеретно (доброчино) вршење налога није битан критеријум за постојање налога, сматрају се адвокати руководиоци посла и други високи намештеници већином као овлашћеници (пуномоћници). Критеријум за разликовање између налога и радног односа састоји се најпре у разликовању предмета уговора и циља делатности: начелно, налогопримац је обавезан да налогодавца заступа и да закључује правне послове за њега, док радник предузима мануелне и интелектуалне чинидбе и нема функцију заступања. Владајуће учење у Француској, при томе, не предвиђа да се врсте чинидби могу подударати и да се граничне врсте уговора могу пресецати. Службеник може у оквиру радног односа у име предузећа да закључи, такође, неки посао. Али,