Radno i socijalno pravo

46 Профљлр Д. Стојановић: Разграничење уговора о раду од других сличних уговора

чак и ако заступање код правних послова представља главни део чинидби налогопримца, још није искључено постојање радног односа према владајућем учењу у француском праву. Разграничење уз помоћ одређивања основних и споредних обавеза није још довољно оштро. Меродавни и одлучујући критеријум за разграничење налога од уговора о раду је потчињавање и зависност извршиоца посла.

Налогодавац ужива, код извођења налога, у границама додељеног пуномоћја, слободу одлучивања и поступања, док је код уговора о раду допуштено наређивање у спровођењу и организацији обавезе престације и трајна контрола над њом.

Разграничење радног односа и налога је од интереса код тзв. слободних позива. Позивајући се на римско право, данас се заступа, да вршење слободних позива не може уопште бити предмет радног односа. Према садашњем схватању је делатност адвоката, архитеката, апотекара, осигуравајућих агената и управника филијала код доказивања “зибогатаоп јипафаџе“, радничка делатност код непостојања везаности за упутства постоји налог, уговор о делу или уговор посебне врсте.

Ради се увек о сазнавању својстава радничког односа према околностима конкретног случаја, што судска пракса у Немачкој до данас практикује. Појам “субординације“ при овој методи је само “релативни појам променљиве садржине“.