Radno i socijalno pravo
Проф. др С. Ј. Вукићевић: Нека актуелна питања броја и структуре 48 запослених у јавним предузећима - искуства ЖТП “Београд“
ма која у класичном смислу представљају замену за поједине функције државе, која их и организује да би на њих "пренела" неке од послова који се обављају у општем (јавном) интересу.
Јавна предузећа показују своје специфичности у распону од: организације, преко начина пословања до статуса запослених у њима. Држава често организаује овај тип предузећа на начин и у облицима који се разликују од осталих привредних субјеката. Посебност јавних предузећа задржана је и у савременим привредним системима. Тако је и наш важећи Закон о предузећима (ЗОП) предвиђа овај облик привредног организовања 2)
Поред организационих и управљачких, па и надзорних посебности (обавеза постојања управног одбора, надлежност надзорног одбора) јавна предузећа на релативно специфичан начин регулишу положај запослених у њима. Иако се општи прописи из области рада (Закон о радним односима, Закон о основама радних односа) примењује и на запослене у јавним предузећима, поједина права из радног односа која без икаквог ограничења остварују други радници, ова категорија запослених остварује уз испуњење одређених услова. Потврду овог става налазимо у примени неких посебних прописа, као нпр. Закона о штрајку. Радници у јавним предузећима могу остварити право на штрајк уз претходно испуњење одређених услова око најаве штрајка, те минимума процеса рада. Суштина положаја запослених у јавним предузећима, међутим, испољава се и поводом других права из радног односа.
Заједничка карактеристика јавних предузећа, када је реч о запосленима, јесте да у сваком од њих, без изузетка, постоји већа или мања несразмера између броја запослених и стварно потребних радника.)
Овакво стање је последица једне праксе која је дуго трајала и тешко ју је изразити једним закључком. Сигурно је, међутим, да је ова област привреде дуго била под директним утицајем државе, не само у погледу дефинисања предмета пословања и обезбеђења услова и средстава рада, већ и када је реч о запошљавању радника. Запошљавање у тзв. "државним" предузећима одувек је било привилегија коју је држава контролисала на различите начине: од утицаја у органима предузећа који врше запошљавање до непосредног "увида" како се запошљавање врши. Илустрације ради, и у важећим прописима, нпр. управни одбори у јавним предузећима су другостепени органи у дисциплинским поступцима у којима је изречена мера престанка радног односа (чл. 90 Закона о радним односима РС). Неодрживост оваквог
2) Видети чл. 2, чл. 401, чл. 402 3) Према подацима кадровске службе ЖТП "Београд" почетком 1992. г. ово Предузеће је запошљавало 42.236 радника, да би у 1998. г. тај број се кретао око 34.000.