Radno i socijalno pravo

Проф. др С. Ј. Вукићевић: Нека актуелна питања броја и структуре

запослених у јавним предузећима - искуства ЖТП «Београд“ 49

решења је очигледна, али и поред конкретних предлога за његову измену, пропис није промењен.

Нерационалности у запошљавању радника у јавним предузећима доводиле су (и даље доводе) до различитих негативних појава. Међутим, треба скренути пажњу на узроке који су омогућили ове појаве.

Очигледно је да је општи став, присутан у политичким системима социјалистичких земаља, о потпуној запослености сваког радно способног грађанина операционализован у конкретним прописима (општим и интерним) из области радних односа. Посебно је у интерним актима јавних предузећа којим се уређује питање организације рада предузећа, те "пројектује" број и структура (квалификациона и др.) запослених стваран "нормативни" оквир за гомилање радника у јавним предузећима.

У дугом временском периоду социјалистичке земље су непродуктивним запошљавањем куповале социјални мир, и истовремено је привреда оптерећивана вишком радника који су поскупљивали трошкове производње и умањивали укупне ефекте пословања.

Il

Проблем нерационалног запошљавања најочигледније се испољава у великим привредним системима, а то су најчешће јавна предузећа. По природи предмета пословања јавна предузећа ангажују велики број радника. Такође, незаобилазан је још један разлог којим се објашњава број и структура запослених у јавним предузећима. Наиме, често су у питању предузећа при чијем оснивању се имала у виду организација привреде у бившој СФРЈ. Распадом друге Југославије, у неким од јавних предузећа није извршено (или није до краја извршено) њихово организационо преструктурирање, па и рапионално постављање систематизације радних места којим би се објективизирали број запослених и њихова квалификациона структура.

У фокусу наше пажње је железнички саобраћај и стање назначених проблема у ЖТП "Београд" као носиоцу делатности у овом виду саобраћаја.

Општа оцена стања запослених у железничком саобраћају је да овај вид транспорта ангажује много већи број радника него што објективне потребе захтевају (а такође и утврђени европски стандарди дозвољавају), те да је њихова квалификациона структура веома неповољна. Речена оцена се односи како на јавна предузећа (ЖТП "Београд" и ЈП Железнице ЦГ), као носиоце саобраћајне делатности, тако и на њихову асоцијацију - Заједницу ЈЖ. Интересантно је да ЗЈЖ, која је формирана пре двадесет и више година у сасвим другачијим условима пословања, није мењала своју организациону структуру нити смањивала број запослених иако су смањене потребе за анга-