Radno i socijalno pravo

54 Проф. др Р. Брковић: Дискриминација у запошљавању

рођењу или другом положају (чл. 2. став 2.). На сличан начин дискриминацију прописује и Међународни пакт о грађанским и политичким правима (чл. 2. став 1.).3)

Дискриминација у запошљавању најпотпуније је регулисана од стране Међународне организације рада. Тако, Општа конференција Међународне организације рада на 42. заседању (које је одржано од 4. до 25. јуна 1958. год. у Женеви) усвојила је 25. јуна Конвенцију број 111 која се односи на дискриминацију у погледу запошљавања и занимања (скраћени назив: Конвенција која се односи на дискриминацију).4)

Истога дана, и на истом заседању, Општа конференција Међународне организације рада усвојила је препоруку бр. 111 која се односи на дискриминацију (запошљавање и занимање). Овом препоруком се употпуњује наведена Конвенција бр. 1112)

Конвенција бр. 111 се заснива на поставкама Филаделфијске декларације, као и на општеприхваћеном опредељењу које произилази из Универзалне декларације о правима човека, да дискриминација представља повреду права човека и грађанина, а која се управо гарантују одредбама Опште декларације о правима човека.

Државе-чланице које су ратификовале Конвенцију бр. 111 у обавези су да националним прописима обезбеде да се грађанима гарантују једнаке могућности у погледу избора занимања и запошљавања, а све у циљу да се спрече активности које воде дискриминацији. Свака чланица Међународне организације рада треба да формулише националну политику која ће настојати да се овим поступцима и мерама спречи дискриминација грађана у погледу избора занимања и запошљавања.

Конвенција бр. 111 и препорука бр. 111 су најзначајнији акти којима се на глобалан начин спроводи политика запошљавања уз поштовање специфичних услова и обичаја државе-чланице у којој се наведени акти спроводе.

Конвенцијом бр. 111 се формирају начела једнаких могућности и поступања када се ради о запошљавању и занимању, при чему се, истовремено, подразумева и обавеза држава-чланица Међународне организације рада да стварају услове да се свим радноспособним грађанима обезбеде “једнаке

3 А. Николић, Међународно радно право, Београд, 1985, стр. 97.

4) Закључно са 31. децембром 1992. године Конвенцију је ратификовало 111 држава чланица. — Listes des ratifications par conventions et par pays, Bureau international du travail, Geneve, ctp. 144: Југославија је ратификовала ову Конвенцију 1961. године, Уредбом о ратификацији Конвенције која је објављена у “Службеном листу СФРЈ" бр. 3/61.

5) Извор: Зборник конвенција и препорука Међународне организације рада, Београд, 1996, стр. 43.