Radno i socijalno pravo

Проф. др Р. Брковић: Дискриминација у запошљавању 55

шансе" у погледу остварења права на: професионалну оријентацију, оспособљавање и образовање према личним могућностима, напредовање према показаним способностима, обезбеђење запослења, награђивање за рад једнаке вредности, на исте услове рада и социјалне принадлежности у вези запослења. Под дискриминацијом у запошљавању и занимању, Конвенција бр. 111 подразумева:

а) свако прављење разлике, искључивање или давање првенства заснованог на раси, боји, полу, вери, политичком мишљењу, националном или социјалном пореклу које има за циљ да поништи или наруши једнакост могућности или поступања, у погледу запошљавања или занимања, каои

6) свако друго прављење разлика, искључење или давање првенства које има за циљ да се униште или наруше једнакости шанси или третмана у погледу запошљавања или занимања које ће моћи поименице назначити заинтересована држава чланица после консултација представничких организација послодаваца и радника, ако оне постоје, и других одговарајућих органа.

Међутим, неће се под дискриминацијом сматрати прављење разлика, искључење или давање првенства које се заснивају на траженим квалификацијама за неко одређено запослење.6)

Не сматрају се као дискриминације све мере намењене неком лицу које је индивидулано предмет неке оправдане сумње да својим поступцима спроводи делатност штетну по сигурност државе или за које је установљено да се уистину одаје овој активности, ако поменуто лице има права да прибегне неком надлежном органу установљеном према националној пракси. 7) Такође, под дискриминацијом, на основу члана 5. став 1. Конвенције бр. 111 неће се сматрати посебне мере заштите или помоћи, ако су предвиђене у другим конвенцијама или препорукама, које је усвојила Међународна организација рада.

После консултација представничких организација послодаваца и радника, ако оне у националној држави постоје, свака држава чланица Међународне организације рада може дефинисати, националним прописом, да се под дисриминацијом неће подразумевати све остале посебне мере које су намењене да се води рачуна о посебним потребама лица за које је заштита или нека посебна помоћ уопште призната као потребна из разлога као што су: пол, породичне обавезе, инвалидност, године, социјални или културни ниво.)

Свака држава чланица Међународне организације рада која ратификује Конвенцију бр. 111 у обавези је да доноси законе и да подстиче доноше-

6) Члан 1. став 2. Конвенције бр. 111. 7) Члан 4. Конвенције бр. 111. 8) Члан 5. став 2. Конвенције бр. 111.