Radno i socijalno pravo

56 Проф. др Р. Брковић: Дискриминација у запошљавању

ње програма за оспособљавање којима би се обезбедила заштита човека и грађанина од било ког облика дискриминације. У том правцу, држава је обавезна да укине сваку одредбу закона или да измени сваку административну одредбу или праксу која води ка неједнакости у погледу остваривања поступака који су предвиђени одредбама Конвенције. Не само то, већ држава чланица је обавезна да спроводи политику упошљавања уз контролу њене националне власти. Осим наведеног, држава која ратификује Конвенцију бр. 111 у обавези је да у својим годишњим извештајима о примени ове конвенције назначи мере које су предузете у циљу спровођења одредби Конвенције као и резултате који су остварени у периоду за који се извештај подноси.>)

Осим наведене Конвенције бр. 111, за поштовање начела “једнаких могућности“ у погледу избора занимања и запослења, значајна је и Конвенција бр. 122 која се односи на политику запошљавања. Ова Конвенција усвојена је 9. јула 1964. год.10) а основни циља усвајања ове Конвенције, је да државе-чланице које Конвенцију ратификују теже ка спровођењу активне политике о унапређењу “пуне уносне и слободно изабране запослености“.

Спровођењем политике пуне запослености настоји се да се омогући свим људима који желе да раде да ће им то бити и омогућено, да ће рад који се обезбеђује бити “што више уносан“ и да ће постојати мере којима се гарантује слободан избор запослења и да се сваком незапосленом лицу омогући стицање неопходних квалификација, а све у циљу добијања посла који му одговара и коришћење на радном месту својих знања, способности и талента, без обзира на расу, боју коже, пол, вероисповест, политичка схватања, национално или друштвено порекло. У примени ове Конвенције неопходно је да се о политици запошљавања консултују представници послодаваца и радника да би се на тај начин уважило њихово мишљење и искуство. 11)

Забрана дискриминације у вези са запошљавањем детаљно је формулисана и Препоруком бр. 111 која се односи на дискриминацију (запошљавање и занимање).12)

На основу одредби Препоруке бр. 111 свака држава чланица која прихвати Препоруку у обавези је да преко закона, колективних уговора или на било који други начин, а у складу са специфичним националним условима и обичајима, формулише своју политику којом ће се спречити било који

9) Bume, KYOVSKY, R. i Radovan A, Konvencije in priporo¢ila Medunarodne organizacije dela, Љубљана, 1975; Пешић, Р, Међународне конвенције рада, Београд, 1968.

10) Југославија је ратификовала ову конвенцију 1971. године, ратификација је објављена у “Службеном листу СФРЈ" бр. 89/71.

1) А, Фримерман и А. Николић, Самоуправни радни односи, Београд, 1980, стр 277.

12) Препорука је усвојена 25. јуна 1958. године на 42. заседању Опште конференције Међународне организације рада. Југославија је прихватила ову препоруку, а одлука о томе је објављена у “Службеном листу СФРЈ" бр. 3/68.