Radno i socijalno pravo

Проф. др Р. Брковић: Дискриминација у запошљавању 57

облик дискриминације у погледу запошљавања и занимања. Према одредбама Препоруке бр. 111 свако лице треба да ужива, без дискриминације, једнаку могућност и поступак у погледу: 1) приступања берзама рада; 2) могућности стручног оспособљавања или запослења; 3) напредовања према својим личним квалитетима, способностима, искуству и залагању на раду; 4) обезбеђења запослења; 5) награђивања (плата) за рад једнаке вредности; 6) услова рада, укључујући ту и трајање рада, одморе и плаћени годишњи одмор, мере обезбеђења и хигијену рада, као и мере социјалног обезбеђења, социјалних служби и социјална давања у вези са запослењем.

Према Препоруци бр. 111 (ст. П, тачка 2. ц.) – владине установе би требало да у свим својим делатностима спроводе политику запошљавања без икакве дискриминације.

Препорука бр. 111 је значајна и у погледу одредби које се односе на колективне уговоре који не би смели да садрже никакву одредбу дискриминаторне природе у вези с могућношћу запослења, оспособљавања, напредовања, одржавања на послу или услова запослења.13)

Међутим, у упоредном радном праву као основи дискриминације могу се предвидети и други разлози које свака држава чланица Међународне организације рада поименице утврди, након обављених консултација са репрезентативним синдикалним и послодавачким удружењима. У пракси се најчешће наводе следећи разлози: језик, одређене године живота, брачни статус, нечланство радника у синдикату.!4

О дискриминацији у запошљавању посебна пажња се посвећује радницима који се радно ангажују у државама чланицама Европске уније. Наиме, јединствено тржиште Европске Уније, између осталог, подразумева и јединствено тржиште рада. У том смислу, далеке 1968. године почео је са применом Споразум о слободном кретању радне снаге на “целокупном подручју “ држава чланица Европске Уније. Из овог споразума произилази изворно право радника да прихвате стварно понуђено запослење у било којој чланици Европске Заједнице. Осим тога, сваки радник може, без ограничења да

13) Више о Препоруци бр. 111 у: Зборник Конвенција и препорука Међународне организације рада, Београд, 1996, стр. 43-45.

18) У свакодневној пракси присутни су разни облици антисиндикалне дискриминације који се састоје од фактичког ограничавања вршења синдикалних слобода и права и антисиндикалне заинтересованости. Најизраженији облици антисиндикалне дискриминације су: незапошљавање, стављање на тзв. “црну листу члана синдиката, отказ, распоређивање на друго радно место, суспензија и друга дисциплинска мера против запосленог који је члан синдиката, прибегавање разним методама које имају за циљ успоравање и ометање напредовања члана синдиката, неповољнији распоред радног времена, повећане плате запосленима који нису чланови синдиката, и други “шиканозни“ мотиви који се предузимају према синдикалним повереницима. – Више: Б. Лубарда, нав. дело, стр. 14-15, 42.