Radno i socijalno pravo

Проф. др Р. Брковић: Дискриминација у запошљавању 59

нак третман када се ради о плати, одређеним накнадама, отказу и неких других права којима је основ рад као и гарантовање одређених социјалних права. Осим наведеног, унификација је извршена и поводом права чланова породице на улазак, боравак и останак на територији државе чланице Уније, у којој је запослен радник, као и право на запослење и из њега изведена права.

Но, и комунитарно право није до краја успело да гарантује иста права када је реч о домаћој радној снази и о запошљавању радника других држава чланица Европске Уније. Одређени облици неједнаког третмана држављана друге државе нарочито се испољавају код остваривања права чланова породице запосленог радника, што потврђују и бројни радни спорови који се воде или код Суда прве инстанце или код специјализованог радног суда.

У судској пракси држава чланица Европске Уније постоји више случајева који указују на постојање разних видова дискриминације. Тако нпр. дискриминација може да постоји у погледу зараде и добити послодавца. Типичан пример је случај Левин.19) У питању је био спор госпође Левин, која је по националности Енглескиња а која је удата за Јужноафриканца. Спор је покренут пред холандским судом, а поводом захтева госпође Левин за добијање боравишне дозволе којем није удовољено од стране надлежног органа Холандије. Као разлог за одбијање била је чињеница што није запослена и што посао који је био у изгледу не доноси велику зараду. Холандски суд је поводом захтева госпође Левин предмет уступио Европском суду. Од Суда је тражено да се правно прецизира појам “радник , а у складу са холандским законом. Наиме, у холандском закону постоји члан 48. по којем се особа која зарађује мање од минималне плате сматра социјалним проблемом. На основу ове чињенице Суд је донео одлуку да не постоји на основу холандског закона јасно утврђена дефиниција појма “радник и да се због тога не може удовољити захтеву госпође Левин за добијање боравишне дозволе.

Ништа мање није занимљив случај Апгопззеп (С — 292/89). Ради се о остварењу права на запослење белгијског држављанина који је поднео тужбу Суду правде Европске Заједнице, а поводом члана 48. Закона о депортацији Велике Британије. Он је тражио посао у Британији више од 6 месеци, а на основу одлуке Врховног суда по прописима којима се регулише право на запослење нема никаква законска права.!2) Бројни су примери који указују да постоје одређени облици ограничавања права на запослење, посебно брачног друга, а разлог је често национална припадност. Но, треба истаћи да се прописима држава чланица Европске Уније забрањује свака дискриминација базирана на националности. Сви радници морају имати исте ус-

18) Случај 53/81, Levin v Staatssecretaris Van Justitie, (1982) ЕСЕ 1035 – више: Сазез ог тајеrialson EEC law, STEPHEN WEATHERILL, 1992, str. 259.

'9) R v IAT, ex parte Antonissen (Case C-292-89), 1991, 2 cnrl 373, Court of Justice of the European Communities, 13B0p-Hamomena nog 17, ctp. 261.