Radno i socijalno pravo

60 Проф. др Р. Брковић: Дискриминација у запошљавању

лове живота и рада, као и све здравствене привилегије. Под појмом “радници“, према комунитарном праву, подразумевају се лица која имају запослење, лица која траже посао, лица способна за рад која тренутно немају посла, али су раније радила, лица која нису способна за рад због болести или повреде, као и лица која су постигла накнадни радни век и отишла у пензију, а припадници су одређене државе.

Међутим, на слободу кретања на тржишту радне снаге Европске Уније, не могу се позивати радници запослени у јавним делатностима без обзира што су и они заштићени од дискриминације на основу чињенице њиховог држављанства. 20)

И поред наведеног, морамо истаћи да се на основу Правила Савета бр. 1612/68 и на основу Упутстава која су донета од стране савета Европске Уније, о чему смо писали, забрањује ограничење права на избор занимања и запослења, посебно забрана се односи на сам поступак оглашавања слободних радних места као и на прописивање посебних медицинских и других подобности а којима се грађани других држава чланица Европске Уније доводе у неповољнији положај у односу на домаће држављане. Дискриминација у запошљавању односи се и на тражење посебних услова који се односе на регистрацију код бироа за запошљавање, или се, запошљавање условљава 60равиштем на територији државе запослења, као и на тражење одређеног процента запослених домаћих држављана да би се могао запослити имигрант – члан државе Европске Уније.21)

И поред постојања низа мера којима се, како на националном, тако и на регионалном нивоу, штите права човека и грађанина на једнак третман у погледу остварења права на рад, постоје разни облици дискриминације. Осим индивидуалне дискриминације постоје и облици отворене и прикривене колективне, посебно антисиндикалне дискриминације. Типичан пример колективне дискриминације јесте потпуно или делимично затварање дела или целог предузећа. Код мултинационалних компанија итекако је изражена дискриминација од стране послодавца. Ова дискриминација се најчешће огледа у колективном отпуштању радника, а постиже се углавном под тезом «сељење капитала“ у профитабилније крајеве и мултинационалне центре финансијске моћи.

У пракси се, на различитим нивоима, поставља питање како се заштитити од дискриминације. Одговори су различити. Сматрамо да је потребно поштовати конвенције и препоруке, а које се односе на запошљавање. Потребно је националним прописима и комунитарним правом створити одговарајуће

20) Више: ГАЗОК. апа ВЕТОСЕ, Ј. М, Law & Institutions of the European Communities, London, 1987.

21) Више: Правило савета бр. 1612/68, Правило бр. 312/776 и Р. Вукадиновић, нав. дело, стр. 138-140.