Radno i socijalno pravo

Проф. др Р. Брковић: Дискриминација у запошљавању 61

механизме заштите од разних, врло присутних облика дискриминације. Сигурно је да у том поступку заштите, значајно место припада и инспекцији рада, нарочито у њеном превентивном деловању. Даље, потребно је у већој мери, него што је то до сада било, ангажовати савет запослених, фабрички синдикални комитет, и друге облике интерне заштите од дискриминације. Сигурно, важно место припада и судовима, како судовима опште надлежности, тако и радним судовима. Но, пракса показује да најбољу брану заштите од дискриминације представљају добро организовани, јаки и аутономни синдикати уз обавезу сталног стручног и синдикалног усавршавања. Ипак, на данашњем степену развоја сматрамо да синдикат споро прихвата нове методе заштите, како кандидата који желе да се запосле, тако и запослених. Послодавци се много брже организују и у ходу престројавају, а синдикат, стручно неоспособљен, настоји да неадекватним мерама спречи дискриминацију. Но, законским решењима треба мотивисати и послодавце да својим активностима утичу на спречавање разних облика дискриминације.

Када се ради о Савезној Републици Југославији, Устав свим грађанима гарантује једнакост у правима и дужностима без обзира на националност, расу, пол, језик, вероисповест, образовање или друштвени положај. Југославија је ратификовала и применила и Конвенцију бр. 111 и Конвенцију бр. 122 и Препоруку бр. 111. Но, и осим тога и код нас су, у пракси судова бивше Југославије итекако били присутни неки облици дискриминације у запошљавању због чега је бивша Југославија била често у обавези да Међународној организацији рада подноси детаљне извештаје о мерама и резултатима који се постижу у отклањању недозвољених мера у запошљавању и на самом радном месту. Типичан пример дискриминације био је у прописивању морално-политичке подобности као посебног услова за заснивање радног односа. Стога ћемо се, због данас присутне праксе у запошљавању на просторима СР Југославије, у најкраћим цртама задржати на анализи моралнополитичке подобности и политичке лојалности.

Увидом у судску праксу о оглашавању потреба за заснивање радног односа може се констатовати, да се у периоду од 1970-1980. године често, као посебан услов прописивала и тзв. морално-политичка подобност. Реткост је да неки закон који је, између осталог, прописивао и услове за заснивање радног односа, да није предвиђао и морално-политичку подобност.

Садржина овог услова правно није била прецизно одређена 22) Све је то доводило до великих злоупотреба у остваривању права на рад, односно до кршења Конвенције бр. 111, а која се односи на дискриминацију у запошљавању.

У теорији и пракси радног права постојала су дијаметрално супротна схватања о начину доказивања морално-политичке подобности.

22) У том смислу, Уставни суд Србије у Одлуци У-13/82 од 28. априла 1983. године утврдио је, да је одређивање морално-политичке подобности као посебног услова за заснивање радног односа на уопштен начин супротно и Уставу и закону.