Radno i socijalno pravo

~ РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Југославија је прихватила Препоруку о унапређењу људских ресурса бр. 150 из 1975. г. Препорука указује на потребу националних планова за оспособљавање ради самозапошљавања, што покрива како оспособљавање за менаџмент, тако и за стручно оспособљавање. Оспособљавање треба да узима у обзир нове индустрије (и нове форме рада). Укупно се узимају у обзир како зависни рад (радни однос односно запошљавање код послодавца) али и предузетништво.

Препорука (бр. 99 из 1955) о стручном оспособљавању и преоспособљавању инвалида подстиче запошљавање ових лица, у кооперативама, и рад код куће. Препорука (бр. 168 из 1983) предлаже подршку за мала предузећа и кооперативе за инвалиде. Југославија није прихватила ову препоруку. Препорука (бр. 127 из 1966. г.) о улози кооператива у економском и социјалном развоју земаља у развоју, као што се из наслова види, не бави се само кооперативама у пољопривреди, (а кроз анекс се бави и питањем кооператива у вези са аграрним реформама).

На политику запошљавања се односе још: Конвенција бр. 117 из 1962. г.; Конвенција бр. 107 из 1957. г.; Конвенција бр. 169 из 1989. г.; Конвенција бр. 104 из 1957. г.; које нису од значаја за наше право. Из поменутих података о конвенцијама и препорукама МОР-а, се види да се код флексибилних форми запошљавања решења не могу тражити ван укупног контекста познатих и евентуално прихваћених, стандарда и препорука. О свима њима се мора водити рачуна на одговарајући начин, код прављења концепта за прописе, односно поједина решења у њима.

3. САМОЗАПОШЉАВАЊЕ И ЊЕМУ БЛИСКЕ (граничне) КОНВЕНЦИЈЕ И ПРЕПОРУКЕ

Лица која тек улазе у привредну, односно радну активност, или губе посао који су раније имала, могу бити у ситуацији да обезбеђују посао за себе. Такав подухват може имати различите форме и процедуре: помоћ државе, претходног послодавца или се одвија у оквиру правних и економских послова које једно лице може предузети, или предузима, ради запошљавања. Да би се јасно видело како се самозапошљавање, као уосталом и други односи не могу свести, на правила која само директно и изричито говоре о њима, овде ће се указати на инструменте МОР-а, који су за самозапошљавање релевантни, и ако су по називима, или терминологији у другим областима.

Као што су у ранијој историји питања настањивања (и становања) радника била веома значајан предмет уређивања, тако су на нов начин, и у новије време, она актуелна. Важно је да се она тичу свих категорија запослених а посебно оних који се запошљавају (као и остарелих, пензионера и