Radno i socijalno pravo

В. Брајић: Концећције и регулисање флексибилних форми запошљавања 7

учешћа у организовању неке делатности, ради радног ангажовања нпр. у пољопривреди.

Очекује се да ће се кроз процесе приватизације и стварање нових предузетника“, а може се рећи и реорганизовања предузетништва, стварати услови за нове послове и запошљавање. То све истовремено поставља задатке пред радноправну регулативу, да одговори на све потребе, које из тих промена настану.

Најзначајније је, међутим, имати у виду да нису одговарајућа механичка прилагођавања. Не може се дакле ићи по пропорцијама, колико промена овде, толико промена тамо. То значи не може увек потпуно нова форма привређивања и рада, повлачити потпуно нова решења, за запошљавање и радне односе. И обрнуто, не може се резоновати да све остаје исто, с обзиром на евентуално мале промене. Промене повлаче промене, али које и какве то је ствар стања прописа, потреба, могућности и политике коју води држава. Не може то бити супротно стандардима МОР-а. Најзначајније је, међутим, имати на уму да промене не могу да иду супротно утврђеним основним правима у погледу запошљаваља, на рад и по основу рада.

То се види и из претходног излагања који се односи на стандарде садржане у конвенцијама МОР-а. То ће се видети и из излагања која следе. У основи све посебности, као и остали односи, се регулишу домаћим прописима.

Са становишта стандарда МОР-а, и њихове концепције, право сваке земље чланице мора бити у сагласности са стандардима, које је држава чланица прихватила односно ратификовала. Но, и нератификовани стандарди имају одређен значај.

4. ЗАПОШЉАВАЊЕ ЖЕНА И ОМЛАДИНЕ

Традиционално упоредно-правно, па и у актима МОР-а, главне циљне групе флексибилних форми запошљавања су жене и омладина. Стандарди МОР-а иду пре свега на елиминисање, или ограничавање експлоатлације, и на посебну заштиту. Постоји опасност да се и наша пракса и прописи делимично усмере у том правцу. То се може засновати на статистици и искуству упоредно-правних решења. Наиме, узети жене и омладину као циљне групе флексибилних облика запошљаваља било би у складу са искуством развијених тржишних привреда, али би код нас било погрешно.

Традиционално, у једном броју развијених тржишних привреда, жене су маргинални део запослених. Оне се само у једном делу укључују у стално

запослене. Преосталим делом улазе у запослење повремено, на одређено ASA 4 oN

4. Стратегија и политика тржи

шљавања у Републици Србији, оп.цит. стр. 102-104. =