Radno i socijalno pravo

8 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

време, привремено, или у одређеним годинама старости. То су услови у којима највећи, или велики број жена, има статус домаћице и стара се о деци. У укупним односима жене су дискриминисане и посебно у запошљавању. У овим условима статистички жене су погодан део становништва за флексибилне форме запошљавања. Та "погодност" није сумњива јер долази из развијених тржишних привреда.

Познато је да широм света развијене тржишне привреде представљају модел за развој. Статистички подаци о раду жена у тржишно развијеним привредама садрже (или скривају) податке о дискриминацији жена. Прихватање тог модела значи прихватање дискриминације. Акти МОР-а у погледу жена садрже стандарде о посебној заштити жена, затим и извесне корекције праксе у погледу запошљавања жена.

У складу са раније реченим, у погледу стандарда садржаних у конвенцијама МОР-а, и овде треба истаћи да се општи стандарди, стандарди о најзначајнијим (основним) правима односе и на жене. Забрана дискриминације, и посебна заштита, су усмерени на изједначавање услова запошљавања и рада, за жене и мушкарце.

Забрана дечјег рада од самог почетка рада МОР-а, па све до најновије Конвенције бр. 182. из 1999. г., је једна од сталних тема МОР-а. Не би она то била да не постоји, још увек, проблем рада деце.

У Југославији проблем рада деце је непознат. Променама које се догађају у транзицији, није сигурно, да се тај проблем неће појавити. У креирању конкретних решења у погледу флексибилних форми запошљавања, и проблем предупређења дечјег рада, мора бити под посебном пажњом.

У погледу запошљавања омладине најбројнији су стандарди који се односе на минималне године запошљавања у свим облицима рада, укључујући и рад на бродовима. Значајни су и стандарди који се односе на радно време, и посебну заштиту.

Све поменуте стандарде треба имати у виду код регулисања запошљавања младих радника.

Упоредна искуства и статистички подаци и у погледу запошљавања младих затамњују слику правог стања. Статистички гледано, као и код жена, млади су флексибилни део радне снаге. У извесном смислу то објективно јесте тако. Наиме, у земљама развијене тржишне привреде један део, нарочито студенти, раде повремено. То важи и за младе по завршетку школовања.

Док не нађу стални посао млади се радно ангажују на одређено време, са непуним радним временом, повремено привремено и сл. Ако се та слика узме као шема запошљавања онда се може извући погрешан закључак, да се млади и код нас могу запошљавати на тај начин.

Променама, и тржишним односима, и код нас ће се понешто променити у погледу запошљавања младих. Међутим, у основи треба задржати запошљавање младих у концепцији која се примењује код нас.