Radno i socijalno pravo

Чолић Борисав, судија Врховног суда Србије

РАДНИ ОДНОС НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ И ДРУГИ ОБЛИЦИ ЗАПОШЉАВАЊА

1. ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

Савезни закон о основама радних односа ("Сл. лист СРЈ" бр. 29/96), својим основним одредбама одређује појам радног односа, утврђује која права запослени стиче по основу радног односа и рада. Потом одређује начин учешћа запослених у управљању и друга права која омогућавају остваривање права на учешће у управљању, учествовање синдиката у поступку утврђивања права, обавеза и одговорности запослених који проистичу из Закона и Колективног уговора, те заштиту представника синдиката (синдикалних повереника) поводом обављања синдикалних активности.

Према одредби чл. !. и 2. поменутог Закона о основама радних односа, радни однос је однос по основу рада између запосленог и предузећа, другог правног и физичког лица који се заснива уговором о раду. Радни однос јесте и однос по основу рада између запосленог и државе, односно јединице локалне самоуправе, као послодавца, који се заснива на основу акта надлежног органа. Питање права обавеза и одговорности и услова и начина заснивања радног односа уређује и Закон о радним односима Републике Србије ("Сл. гласник РС" бр. 55/96), Закон о радним односима у државним органима ("Сл. гласник РС" бр. 48/91 и 66/91), те и неки други закони.

Закон о основама радних односа одређује да запослени има право на одговарајућу зараду, материјално обезбеђење за време привремене незапослености, заштиту на раду, здравствену заштиту и друга права у случају болести, смањења или губитка радне способности и старости, као и права на друге облике заштите у складу са Законом и Колективним уговором. Поменути Закон и Закон о радним односима Републике Србије детаљније уређују и питање заснивања радног односа на неодређено и на одређено