Radno i socijalno pravo

36 Б. Чолић: Радни однос на неодређено време и други облици запошљавања 31

време, права запослених, закључивање уговора о раду, претходно проверавање радних способности, пробни рад, запошљавање приправника и обављање послова за које се због природе процеса рада не заснива радни однос, те права лица код овог облика запошљавања.

Радни однос може да заснује лице које испуњава опште услове утврђене законом и посебне услове за рад на одређеном радном месту утврђене законом, односно општим актом послодавца. Опште услове за заснивање радног односа утврђује сам закон, а посебне услове за заснивање радног односа утврђује закон или општи акт послодавца. Закон утврђује посебне услове за запослене у звањима који раде у државним органима, за професоре, наставнике, васпитаче, научне раднике, здравствене раднике и друга занимања општег или ширег значаја. И поред истакнутог, посебни услови за заснивање радног односа претежно се утврђују општим актом послодавца, пре свега, правилником о систематизацији радних места. Наиме, општим актом послодавца утврђују се радна места, врста и степен стручне спреме, потребна знања, односно искуство и други посебни услови за заснивање радног односа на тим радним местима. Поменути општи акт, односно правилник о систематизацији радних места, доноси директор, што одговара његовој улози организатора пословања. То је изузетно значајан општи акт чије одредбе пре свега долазе до изражаја у поступку отварања нових радних места и целом поступку заснивања радног односа. Поменути општи акт односно Правилник о систематизацији радних места садржи поред осталог одредбе о свим радним местима код послодавца, пословима који се на њима обављају, броју радника на појединим радним местима, условима за рад на сваком радном месту и другим питањима од значаја за заснивање радног односа. Треба истаћи да опис послова одређује садржину радног места, поред осталог и тиме што се у њему наводи шта запослени ради. Треба истаћи да је стручна спрема школска спрема одређене струке, која се стиче у верификованим образовним установама. Стручна спрема се, по правилу, утврђује једним степеном, при чему се по правилу узима највиши степен стручне спреме који је запослени стекао. Закон о радним односима (чл. 28. ст.2.), дозвољава да се за једно радно место поред основне стручне спреме предвиди и алтернативна стручна спрема, односно да се за једно радно место предвиде највише два степена стручне спреме.

Поменутим општим актом послодавца – правилником о систематизацији радних места утврђују се и потребна знања, односно искуство, те и други посебни услови за заснивање радног односа на одређеним радним местима. Радно искуство се стиче радом на одређеним пословима, и то на одговарајућим пословима одређене струке, односно занимања. У том смислу наводимо део образложења пресуде Врховног суда Србије: "Радно искуство је време рада на пословима који су исти или слични пословима које радник обавља или треба да обавља. Оно се обично стиче после стицања стручне