Radno i socijalno pravo

48 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

ца између два облика која се није могла прелазити иако је радни однос на време које није унапред одређено остао као правило.

РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ КАО ИЗУЗЕТАК ОД ПРАВИЛА

"Тамо где нема изузетака, влада правило, а то је радни однос на неодређено време."3 Али, да ли је интерес послодавца да запослени код њега ради до краја свог радног века, и ако јесте може ли послодавац тај интерес заштитити27 Или је интерес запосленог да све време проведе код једног истог послодавца Такав свој интерес, да одмах кажемо, запослени може заштитити (наравно уколико скривљено не образује разлог за престанак радног односа или до престанка не дође по сили закона).

Често послодавац има потребу да задржи исти тим радника у чије је усавршавање улагао, у чији рад верује, или му је једноставно од користи и чији ће дугогодишњи рад и наградити (јубиларне награде на пример). Тај интерес послодавац ипак не може да штити (ван ограничених регула о отказном року) јер запослени може да откаже уговор о раду кад год хоће, не наводећи разлоге. Ако послодавац пак жели да мења запослене моћи ће то да уради само ако су испуњени законски услови, а не кад год хоће“. Право на сталност запослења гледано из угла запосленог је дакле једно од његових гарантованих права. Оно подразумева непрекидност радног односа, извесност зараде, напредовање у служби и остваривање професионалног и стручног усавршавања. Рад на неодређено време је правило, на одређено је могућ само у посебно прописаним случајевима.6 И у томе је одраз заштите запосленог од неоснованог заснивања радног односа на само одређено време.

Види се дакле да су пред избором на које ће време радни однос бити заснован врата која воде сталном запослењу отворена, а да на онима која воде унапред одређеном времену постоји ограничење – само у прописаним случајевима. Зашто је тако7 Зар се не може замислити да би и раднику одговарала честа промена радне средине, где би тражио боље плаћене и креативније послове, што би одговарало и послодавцима Одговор је у томе колико радно способног становништва једно друштво може да запосли, односно у постојању незапослености на тржишту радне снаге, али свакако и

3 Из Решења Врховног суда Србије, Pes. 4987/92.

4 Уставом је прописано да радни однос може престати против воље запосленог под условима из Закона и Колективног уговора.

5 др БоривојеШундерић, Остваривање и облици заштите права запослених, судска и управна пракса 3/1997 године.

6 Овде наравно говоримо о времену трајања код заснивања радног односа, а не о раду ван радног односа – члан 129–135 ЗРО.