Radno i socijalno pravo

В. Вучковић: Радни однос на одређено време у судској пракси 49

у сигурности па и бенефицијама које стални радни однос пружа. Радни однос на одређено време као флексибилнији начин сада није равноправан са овим другим, и зато остаје ограничен на изузетак. Тако се постављала и судска пракса. Највише се посветила разоткривању разних начина заснивања рада на одређено време без и ван законских услова и враћању на правило о неодређеном времену заснивања радног односа. У исто време, судска пракса је акцентирала код тог преображаја и услове о којима ће бити речи.

ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ ПУТЕМ ЈАВНОГ ОГЛАШАВАЊА

Посматраћемо посебно овај начин заснивања радног односа на одређено време јер је судска пракса подвукла да је то и услов његовог преображаја у радни однос на неодређено време "... стога се само радни однос на одређено време заснован на законит начин – путем јавног огласа, може преобразити у радни однос на неодређено време под условима из члана 10. став 3. Закона о радним односима. Овде није заснован радни однос на одређено време на законом прописан начин па се не може ни преобразити у радни однос на неодређено време, без обзира што се ради о пропусту тужене да потребу за радником на одређено време јавно огласи. Овим пропустом користила се и тужиља, ступила је на рад код туженог иако је знала да је незаконито засновала радни однос без огласа, чиме је избегла конкуренцију других радника који би се пријавили на оглас да је објављен". Ово је део образложења пресуде Врховног суда Србије, Рев. 3531/99 од 28. 10. 1993. године. Она се позива на тада важеће одредбе члана 10. став 3. Закона о радним односима објављеног у "Службеном гласнику РС", број 45/91 и др.. Такве одредбе садрже и сада важећи закони. Радни однос на одређено време може да се заснује према одредбама члана 10. Закона о основама радних односа (ЗОРО)) у случајевима утврђеним законом. Ево тих случајева, како их прописује Закон о радним односима (ЗРО).5 Први, кад обављање одређеног посла по својој природи траје одређено време, уз низ ситуација описаних међу заградама – сезонски послови, рад на изради одређеног пројекта, рад у музичким, музичко-сценским и позоришним установама, специјализација запослених – док она траје. Други је случај кад се привремено повећа обим рада, али не дуже од шест месеци. Трећа је могућност када треба заменити запосленог који је привремено одсутан, опет са низом подслучајева. Четврта могућност је заснивање радног односа са приправником, ради оспособљавања за самосталан рад. Ваља рећи да је ово (приправник) новина у односу на одговарајуће одредбе ранијих закона, а да је специјализација (и то

7 "Службени лист СРЈ", број 29/96. 8 “Сл. гласник РС", број 55/96, члан 13.