Radno i socijalno pravo

Професор др ВЛАЈКО БРАЈИЋ Правни факултет у Београду

КОНЦЕПЦИЈЕ И РЕГУЛИСАЊЕ ФЛЕКСИБИЛНИХ ФОРМИ ЗАПОШЉАВАЊА

1. ФОРМЕ ЗАПОШЉАВАЊА ИЗМЕЂУ ДОПУШТЕНОГ И ЗАБРАЊЕНОГ

На почетку треба подсетити да постоје бројне форме и односи који се сврставају у флексибилне форме запошљавања, али исто тако да постоје старе и нове форме флексибилног запошљавања.

Једно од значења флексибилности форми запошљавања јесте прилагодљивост променама на тржишту рада. Ова прилагодљивост у једном делу за послодавце значи прилагодљивост која је у њиховом интересу. У циљу повећања профита, без обзира шта то значи за радне односе и запошљавање, односно за раднике. Када је реч о радницима који траже посао, и запосленима који су у радном односу или некој другој форми запослења, увођење флексибилних форми које стварају боље услове, или веће могућности за запошљавање, је флексибилност која је прихватљива.

Међутим, флексибилност која погоршава услове рада, или могућности за запошљавање, супротна је интересима радника. Може се рећи неприхватљива.

Чињеница је да постоји потреба, а у неким случајевима неминовност увођења флексибилних облика запошљавања. Чињеница је такође да су интереси послодаваца и радника око неких форми запошљавања такви, да се могу координирати и помирити. У неким случајевима су у изразитом сукобу и опречни.

Из претходног се мора извући закључак да су поред флексибилних правила у погледу флексибилних форми запошљавања, неопходна и ограничења и забране. Тако се нпр. флексибилне форме шире и на неформалну (сиву) економију што је у супротности са прописима и што се мора сузбијати прописима о забранама, па и санкцијама.