Radno i socijalno pravo

~

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Када је реч о флексибилним формама запошљавања онда се под њима углавном подразумевају оне форме које нису радни однос на неодређено време и са пуним радним временом. Међутим, и ту је дошло до промена.

Унутар класичног радног односа дошло је до увођења флексибилности на тај начин што је уместо континуираног рада у току радне седмице (и недељног одмора), уведен рад за викенд уз слободне дане у току радне седмице, или рад са повећаним бројем часова у току појединих дана, посебно викендом. Другу промену су извршиле нове информационе технологије, тако што се рад у радном односу "дислоцира" (премешта) у кућу запосленог или неко друго место ван организације послодавца.

Поменуте промене постављају одређена питања и проблеме, али се они решавају уговором о раду у оквиру колективног уговора, односно у складу са законом. Проблеми који остају нерешени су уобичајени за радне односе и преводе се обично у подручје разматрања потребних и адекватних промена, у законодавству и колективним уговорима.

Нове информационе технологије креирају нове могућности за просторни и организациони распоред запослених, али и нове могућности рада и радних места. Ово је изразито у развијеним тржишним привредама, не и код нас, али се не смеју потценити могућности оваквог рада и самозапошљавање и код нас, када се креирају на основу могућности нових информационих технологија.

Код разговора о флексибилним формама запошљавања мора се имати у виду да се оне крећу од традиционалних до веома модерних и до оних које су неприхватљиве. Према томе када је реч о флексибилним формама запошљавања ради се о врло различитим формама, међу којима су неке нове а неке су старе. Неке, у ствари, представљају вегетирање или исправљање погрешног.

Флексибилне форме које представљају исправљање погрешног, не могу бити флексибилне форме запошљавања, у правом смислу. Такви су неформални облици запошљавања и сви они који егзистирају на закидању права радника или њиховом негирању.

Флексибилност, дакле, идле од познатих форми и односа, до непознатих и неформалних! односа запошљавања.

Држава је дужна да води активну политику запошљавања и у том смислу да правним прописима одреди и регулише, оне флексибилне форме запошљавања, које подстичу привредну активност и развој, али и који штите радну снагу, како запослене, тако и незапослене. Флексибилне форме запошљавања се морају регулисати и развијати између могућности (и немогућности) обезбеђења адекватног рада и зараде, и растућих захтева за запослењем и адекватном зарадом.

1. The Dilemma of The informal Sector, Report of the Director General, ILO, 1991.