Radno i socijalno pravo

TI. Спасић: Радноправно питање стечаја 153

носа нема отказног рока. У погледу права и обавеза радника важе одредбе колективног уговора, с тим што се уговором закљученим између радника и стечајног управника могу утврђивати и нека друга права и обавезе која одступају од прописа о радним односима. Тако, на пример, стечајни управник може распоредити радника са високом стручном спремом да буде чувар или магационер, што према прописима о радном односу није могуће, односно може их распоредити да обављају и оне послове који не одговарају њиховој стручној спреми и искуству.

Закључивањем принудног поравнања у стечају, престао је радни однос – уговорни однос радницима. Ово због тога што више нема потребе за вршењем послова од стране ових радника јер нема ни стечајног поступка, већ предузеће оживљава и почиње нормално да обавља своју делатност, па ови радници као и бивши радници предузећа којима је престао радни однос отварањем стечајног поступка, сада имају исти положај и могућност да се запосле у предузећу које је оживело.““

Решење о престанку радног односа је декларативно.“ Према Пресуди Врховног суда Србије, Рев. 4999/93 од 29. 6. 1994. године, “Када радни однос престаје наступањем чињенице за коју закон везује престанак радног односа, која настаје независно од воље радника и предузећа, одлука о престанку радног односа има деклараторан карактер, јер се њоме само констатује престанак радног односа који је наступио по сили закона. Тада до престанка радног односа долази и без такве одлуке.“ Без обзира што запосленима радни однос престаје по сили закона и што је решење о престанку радог односа декларативно, стечајни управник је правно обавезан да донесе и потпише појединачно решење о престанку радног односа (члан 111. став 3. ЗРО) “, у супротном може да се покрене поступак за накнаду штете у смислу члана 61. став 2. ЗППСЛ."' Према Пресуди Врховног суда Србије, У. 584/88 од 23. 6. 1988. године, “Правилно је у управном поступку тужени орган утврдио да је тужиоцу на основу решења стечајног управника ... престао радни однос са 28. 10. 1987. године. Међутим, да би се странка у року из члана 55. став 1. Закона о запошљавању, пријавила заједници запошљавања, потребно је да она зна за постојање битне чињенице, а то је престанак њеног

4 се [8 «_ предузеће наставља са радом, са неким другим радницима, а дотадашњи радници према

предузећу не могу поставити никакав захтев у односу на радни однос, односно послодавац нема никакве обавезе у односу на раднике који су радили до отварања стечајног поступка. (Јелисавета Василић, Заштита права радника у случају ликвидације, односно престанка рада организације, «Радно и социјално право", бр. 3-6/98, стр. 308.)

Решење Вишег привредног суда, Пж. 8196/97 од 21. 1. 1998. године.

Тако и: Мр Чедомир Богићевић, Радноправне последице стечаја, “Судска пракса", бр. 1/92, „стр. 80., Др Александар Николић, оп. цит. стр. 365.

7" Мр Чедомир Богићевић, оп. цит. стр. 80.