Radno i socijalno pravo

П. Спасић: Радноправно питање стечаја 155 Coane РВ ка унонравнон ние они 06 1

вођења стечајног поступка. Тумачењем путем законске аналогије произилази да је стечајно веће надлежно и за доношење решења о престанку потребе за радом радника, односно за доношењем решења о престанку радног односа радника, без обзира на одредбу члана 92. ЗППСЛ да даном отварања стечајног поступка престају права пословодног органа, заступника и органа управљања дужника и те функције прелазе на стечајног управника. У овој ситуацији стечајни управник само предлаже стечајном већу задржавање конкретних радника на раду и престанак њиховог радног односа.“

«Када су радници наставили са радом и када је отворен стечајни поступак – треба сматрати да су задржани на раду. Овлашћење о задржавању радника на раду може се изразити и доношењем одлуке о престанку радног односа за раднике који више нису потребни, а не само изричитом одлуком о задржавању. =

По питању примене члана 91. став 2. ЗППСЛ, односно: "Шта са радним односом радника дужника у временском периоду од укидања првостепеног решења о отварању поступка стечаја над дужником до доношења нове првостепене одлуке о предлогу за стечај“, на седници Одељења за привредне спорове Вишег привредног суда од 6. 10. 1999. године, заузето је следеће правно схватање: "Пошто Виши привредни суд укине решење првостепеног суда о отварању поступка стечаја над дужником, престају да важе и правне последице тог решења. Радници су поново у радном односу и до доношења новог решења о предлогу за отварање поступка стечаја над дужником имају сва права из радног односа.“

Према правном схватању Одељења за привредне спорове Вишег привредног суда од 6. 10. 1999. године, “Примена члана 74. став 2. ЗППСЛ је императивне природе. Суд је дужан да обустави поступак пре отварања поступка стечаја ако дужник постане солвентан. Чињеницу да је дужник више пута долазио у ситуацију да 60 дана непрекидно или 75 дана са прекидима није солвентан суд ће ценити по новом предлогу овлашћеног предлагача стечаја дужника, али свака деблокада обавезно повлачи обуставу поступка.“ Према Решењу Вишег привредног суда, Пж. 9117/98 од 2. 11. 1998. године, КУ конкретном случају кривица је дужника што није обавестио суд у току претходног поступка да му је рачун деблокиран, али исту кривицу сноси и предлагач, што је имало за последицу да суд нема сазнање о томе да је у току претходног поступка дужник постао солвентан. Пошто је примена

# Одлука Врховног суда Хрватске, П Рев. 105/82 од 18. 10 1983. године, наведена код: Петар Растовић, Стечај организација удруженог рада, “Судска пракса", бр. 3/1987, стр. 81. Исто и мр Чедомир Богићевић, оп,. цит., стр. 82.: “За раднике задржане на раду, стечајно вијеће може али не мора донијети посебно писмено рјешење којим се утврђује да су одређени радници задржати на раду док траје стечајни поступак.