Radno i socijalno pravo

148 П. Спасић: Престанак радног односа вишку запослених и права из осигурања за случај незапослености

да је у управном поступку одлучивано о захтеву Пословног центра "Ушће" за доношење решења о утврђивању права на новчану накнаду, пензијског и инвалидског осигурања згпослених за чијим је радом престала потреба због организационих промена у смислу члана 22. Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица ("Сл. гласник Републике Србије", бр. 22/92). Одредбом чл. 22. пом. закона предвиђено је да захтев може поднети предузеће које није могло да обезбеди ниједно од права запослених за чијим радом је престала потреба и да противу решења донетог по жалби не може да се води управни спор. Како се у конкретном случају ради о захтеву који је поднео пословни центар, то тужилац није био овлашћен за подношење жалбе на решење првостепеног органа, па је другостепени орган такву жалбу требало да одбаци као поднету од неовлашћеног лица. Имајући у виду наведени законски пропис овај суд је нашао да тужилац није овлашћено лице ни за покретање управног спора, јер предметним управним актом није повређено право тужиоца или непосредни лични интерес заснован на закону... “

У складу са чланом 22. Закона о запошљавању и остваривању права незапослених лица, предвиђа се као услов плаћање одређеног износа новца (4-7 зарада), да би се предузећу усвојио захтев. Дакле, овај услов је предвиђен материјалноправним прописом (законом), те је првостепени орган дужан да у сваком конкретном случају наведе услов у решењу (јер се висина обавезе предузећа конкретно утврђује, према скали утврђеној Статутом Завода за тржиште рада). Услов је одложни (суспензивни), јер решење Завода за тржиште рада не производи дејство одмах. већ тек када се изврши уплата.

Пре доношења решења, Завод за тржиште рада мора угврдити одлучну чињеницу да ли је предузеће пре подношења захтева било у могућности да обезбеди вишку радне снаге неко од прописаних права (по правилу пре подношења захтева надлежна филијала-служба _ за запошљавање је била ангажована и у сарадњи са предузећем радила на изради програма остваривања права радника за чијим је радом престала потреба, односно радила конкретно на остваривању ових права).

Законима (савезним и републичким) није предвиђено да радник коме је радни однос престао истеком времена за које је остварио право на накнаду (по савезном), односно по остваривању права на накнаду код Завода за тржиште рада (по републичком), има предност при запошљавању код послодавца код кога му је престао радни однос, ако послодавац искаже